Komšija S. dao Dervišu novac da im ide kupiti pive i cigare što se Dervišu uopšte nije svidjelo, jer taj dan nije radila naša mjesna trgovina, pa je morao cipelati čitava četiri kilometra do tog marketa koji radi plus toliko i pri povratku kući još valjano natovaren. Kada je Derviš stigao u market, tamo je bio dostavljač robe i prodavačica ga nije mogla uslužiti istog trena.
– Zar da ja Hamdija Dervišbegović Derviš nekoga čekam?! – frktao je glasno.
Uglavnom dostavljač je muž jedne žene koja mi je Facebook prijateljica i koja redovno čita sve vezano za komšiju S. i Derviša, pa je i muža navukla na moje priče svojim zaraznim smijehom na uranak. Inače taj muž dostavljač je do tad bio strastveni nečitač i od pisane riječi bježi kao komšija S. i Derviš od soka. I tako se muž navuče, pa čim ču poznato mu ime u marketu, odmah se obrati pomahnitalom Dervišu.
– Jesi li ti onaj Derviš iz…
– Jesam, rođeni! – odgovori Derviš bez i da čuje kraj pitanja.
– Ja tebe stvarno cijenim i poštujem, jer…
– I treba! – samouvjereno će Derviš bez da pojma ima i ko je čovjek i odakle ga zna.
– A de mi reci šta znači ona skraćenica S. kod tvog najboljeg drugara. On je komšija S., a ti si naveden pod punim imenom i prezimenom.
– Hoćeš da znaš šta znači? – uskofrdži se Derviš ljut na komšiju S. – To je skraćenica od riječi sotona!
