– Rođo, šta radiš? – upita komšija S. Derviša.
– Evo gledam film, hajde i ti, zanimljiv je.
Pridruži se S. malo prije boks meča koji se odvijao u filmu. Akteri meča – jedan velik k’o stijena, drugi manji i žilaviji.
– Saš vidit’ kad ga ovaj veliki otrese k’o slinu.
– Neće! Manji je žilaviji kol’ko hoćeš.
– Ma šta ti znaš?! U boksu je važna veličina.
– Smiješ se kladit’? – izazva ga Derviš.
– Smijem!
– Ako manji pobijedi, ti sedmicu dana preuzimaš moje ženske poslove po kući, budiš me ujutro s kahvom i naloženom vatrom i ideš u trgovinu po pive.
– Može.
Na kraju meča zaista pobijedi onaj mali Dervišov favorit.
– Im’o si sreće više nego što si težak! – frknu komšija S.
– Jok, im’o sam pameti. Ja sam, rođo, ovaj film gled’o triput u ovoj sedmici. Svaki ga dan iznova puste.
Komšija S. je već sutradan preuzeo Dervišove ženske poslove u kući nakon izgubljene opklade. Ustali oni i piju kafu koju je S. zgotovio. Neko ih poče dozivati napolje tonom punim galame i bijesa, kako S. tvrdi.
– Idi vidi šta se dešaje! – naredi S. Dervišu – To je sad tvoja nadležnost.
Izađe Derviš koji se trese k’o prut.
– Đe ti je onaj da ga zgromim?! – frknu ljuta kona – Njegova mi je mačkurina haos napravila. Uletila u kuću, oborila vanglu s mesom, sva krvava voda otišla iza frižidera i električnog šporeta. Fasov’o mi zid, otišla kila mesa koje se odmrzavalo…
– Je l’ izvršen uviđaj? – poče se i Derviš derati – Je l’ ustanovljeno da je to baš sto posto mačka mog rođe? Poklapaju li se otisci šapa? Ima li mačijih dlaka na mjestu zločina? Bez dokaza nema optuživanja! Ako si je ufatila in flagranti, onda je u pitanju tvoja riječ protiv mačije. I da te napomenem, svi su nevini dok se ne dokaže suprotno, pa i mačka.
– Eto je u vašoj avliji, jede moju teletinu.
– Ako je komad teletine jedini dokaz, izgubila si slučaj. I ko još normalan drži teletinu mački na povatu? Niko. Odgovornost je tvoja. Čuvaj svoje stvari.
– Bombu ću vam tam bacit’! Kad mi vi ne pravite štetu, nađe se vaša mačka.
– Mačka nije naša, jer to niđi u papirima ne piše. Ovo je doseljenička, narodna mačka koja se kod nas samo grije, jer smo S. i ja velikodušni i brinemo o životinjama.
– Slušaj, Derviše, još jednom ako se nešto vako desi, odnijeću i vas dvojicu i mačku i to u Brčki.
– Taman. Nikad nisam ni bio u distriktu. Vala baš bi mi godila promjena sredine.
