Imala sam te godine za praznike sasvim dovoljno slobodnog vremena i bi mi drago što ću se ponovo nauživati svih tih nekih sitnica koje sam inače jedva čekala kada sam bila dijete. Stojeći iznad otvorenih kutija sa nakitom za jelku punih sadržaja koji se sjaji, poželjeh da nikada u životu ne izgubim eto baš taj osjećaj za radovanje. I zaista nauživala sam se, iako je bilo anđela koji su malo išli nakrivo kada se okače, no dobro.
Dođe meni naveče jedna drugarica sa sinčićem. Ona živi u inostranstvu i obje smo imale jako teške godine iza sebe. Bilo kako bilo, fino smo mi vrijeme provele skupa, a njen se sin malkice uprljao pudingom i čokoladom po debeljuškastim obrazima, pa ga ona odvede do kupaonice.
– Ivona, ti imaš slona u kupatilo, ja, ja! – oduševljeno mi reče pri povratku i nastavi na njemačkom – Ich finde das so cool! (to mi je super) Otkudakle ti slon?
– Slona? De, de! – opomenu ga mama – Današnja djeca i njihova mašta! Slon u kupatilu… Majko mila, ova djeca… Ivona, čuješ ti ovo?
– De ti meni pokaži tog slona, hoćeš? Jer, kod mene je lako moguće i to.
– Gern! (rado)
Ušli nas troje u kupatilo i on lijepo pun sebe uperi kažiprst u čep parfema Kenzo Jungle.
– Jesam rek’o da ima slona? Otkudakle ti? – uporno pokušava da dođe do porijekla slonke.
– Ne kaže se otkudakle… – ispravlja ga mama.
Ovo je tek prva priča o parfemu Kenzo Jungle, sutra slijedi nastavak, jer tamo “otkudakle” ja dolazim, ovakvi parfemi pišu posebne priče iznad kutija punih sjajnosti da imamo za onda kada jednom zađemo u godine u kojima se samo uspomene pikaju.
