Derviš već dva dana pokajnički rovi krompir nakon što je uhvaćen da sam pije pare od odijela. Komšija S. je još ljut na njega iako stanuju skupa kao nekad u stara, dobra vremena. Poče padati kiša i Derviš uđe u kuću da ne navuče kakve kostobolje, jer narod tvrdi kako su kiše opasne kada se pređe pedeseta godina. S. sjedi napolju ispod nastrešnice, pije pivu koju je kupio od socijalne pomoći i siječe nokte na nogama. Naiđe jedan komšija.
– Ooooo, šta se radi?
– Evo vodi se računa o ličnoj higijeni, kod tebe?
– Iš’o u čaršiju. Đe ti je Derviš, šta on radi? – podsmjehivački ga upita.
– Derviš? Misliš na Hamdiju Derbišbegovića Derviša koji mi je radio iza leđa neki dan i izd’o me na pravdi boga? E, ako na tog Derviša misliš sad ćemo provjerit’! – izjavi S. i uđe u kuću da vidi šta Derviš radi prepakivajući svoju radoznalost u komšijsku.
Nađe bivšeg jarana kako leži i gleda televizor.
– Pita Miro za tebe! – frknu strogo poslovno – Zanima ga šta radiš!
Onda S. pogleda u televizor, pa brže bolje skrenu pogled na drugu stranu naglim pokretom glave i poče se derati.
– To gledaš? Jesi li ti normalan?
– Rođo, ja…
– Nema tu rođo! Jadan ne bio da ne bio! Vidiš ti šta oni tam rade?
– Ma slučajno prebacio na kanal i…
– Kako da ne! Gledaš, bolan, kako se vari. To malo dijete ne bi gledalo! Svako zna da se oči upale kad gledaš kako se vari! Ti se tu naš’o emisiju o variocima gledat’ i trebam ja deverat’ s tobom kad mi budeš jauk’o svu noć! Kol’ko to dugo gledaš?
– Evo tek prebacio. Sve si upravu, sve! Kako to meni ne pade na pamet? Pa što ovo meću u emisije kad se ne smije gledat’?!
– Meću, jer su se dogovorili s apotekama. To su reklame modernog doba. Poslije vakije emisija kapi za oči idu k’o halva!
– Fala ti, pravi si jaran čak i kad zvanično ne pričaš sa mnom.
