Komšija S. se opasno bio zaljubio u jednu udatu ženu i umislio sebi da i ona njega voli. Kada se bajka stvorena u njegovoj glavi raspršila kao balon od sapunice, puštao je tužne, ljubavne pjesme i pio da zaboravi. Život tu njegovu voljenu dovede u komšiluk da pomaže jednoj bolesnoj baki, pa mu proces zaboravljanja nije išao ni naopačke, jer mu je bila stalno pred očima. Derviš ga je molio da se vrati u svoje prirodno stanje, ali džaba.
– Poturila mu prsa pod nos i omađijala ga! – tvrdio je kod trgovine moleći Boga da se sve vrati u status quo.
Jedno jutro probudi komšija S. Derviša riječima:”Ustaj, odljubio sam se!”
Derviš je na pomen riječi odljubio, skočio iz kreveta, kako S. veli, k’o Bruce Lee s poda i počeo vikati:”Bravo, bravo! Jelde da sam ja za to zaslužan?
– Jesi, šura, samo ti i niko više, dabogda živio vječno, dabogda ti imetak kap’o sa svih strana, dabogda te zdravlje služilo da sav imetak popiješ i da ti nakon toga ostane još…
Derviš se mamurno ljuljao kao sijenom pretovarena prikolica traktora Tome Vinkovića kontajući kako da se održi na nogama.
– Derviše, trgni se, bolan ne bio, osim ovog što sam ti sad svečano izjavio, moram ti još nešto saopštit’.
– Šta?
– Pred vratima te čeka jedna mačka.
– Daj ba, jarane S., mene napolju čeka samo put sa dva jarka sa strane. Tebi samo žene u glavi, Bože me sačuvaj. Da mi te vratit’ u predsisato stanje, dao bi sav taj imetak koji mi pominješ. Kakav si samo normalan bio…Tebe je tad krasio tvoj um, a vidi sad. Jednom otvoriš usta, dvaput zasereš.
– Sačuvaće te Bog, ali ozbiljno ti kažem. Jedna te dvonoga cica maca čeka pred vratima.
– Mene čeka? Hahaha! – bezvoljno izusti Derviš i ispruži se na ugaonu garnituru.
– Ustaj! – frknu S. – Mačka čeka! Nafrcala se nekim dezodoransom imena Si i traži tebe.
– Ja, ja, dezodorans imena Si, pa bi je ti od milja zvao Si-sata. Još tebi ona fuculja nije izišla iz srca. Džaba si trov’o jetru. A sad me pusti da malo kunjnem i pristavi nam proserušu. Nisam dva dana iš’o radi sebe na duže.
– Majke mi miriše na otaj Si. Ja je pit’o! Mnogo opasan miris, omamio me odma’!
S. uhvati Derviša za noge i svuče ga na pod. Dervišu puče film.
– Kažeš da me čeka mačka? – nervozno upita.
– Kažem.
Derviš se prikuči vratima četveronoške, ščepa za šteku, isturi glavu napolje i reče glasno:”Mijaaaaaaau!”
Sestra ga pogleda ne vjerujući šta vidi svojim očima.
– Šta mjaučeš? Šta to izvodiš? – iznenađeno upita.
– Aaaaa, pa otkud ti?
– Ja vičem da te neka mačka čeka… – dobaci S.
– Ovo mi je sestra. – osorno će Derviš.
– Ko bi rek’o?! – konstatova S. – Cijela mi avlija na otaj Si miriše. Ima l’ taki dezodorans i za muškarce da Derviša malo, da izvineš, poprskamo?
Sestra se pozdravi sa S., uhvati Derviša pod ruku i krenuše. S. primijeti da ga ona sisata gleda iz susjednog dvorišta, pa povika za Dervišovom sestrom:”I ja tebe! Najviše!”
