I za komšiju S. septembar je poseban mjesec i to iz dva razloga – rođendan mu je u septembru i djeca polaze u školu, pa se ponovo uvodi autobus koji polazi iz hrada u 10:50 iz grada, pa ne mora čekati onaj u 13:00 sati kada se vraća kući nakon redovnog javljanja na biro za zapošljavanje. Međutim prvog se septembra desilo nešto čudno u njegovoj svakodnevnici. Naime, prva mu je kona bila nešto zabrinuta i izostade dio svakodnevnice koji uključuje to da mu zvoca kada ga vidi da pije pivo ispred kuće. Tištilo to njega dva dana, pa je treći dan odluči pitati gdje je porcija zvocanja na koju je toliko navikao da mu piva bez tog zvocanja nije onako ukusna kao prije.
– Rodice, šta se dešaje?
– Ništa!
– Nemoj ti meni ništa, ja sam zabrinut.
– Ama, čovječe, pusti me na miru vidiš da imam problema pun sepet.
– Tu smo znači! Znaš šta, nemoj da ja dalje trpim zbog tvojih problema.
– Ma šta ti trpiš?
– Fali mi, bona, tvoje zvocanje, eto i nemoj više da svoje probleme mećeš ispred netrpeljivosti prema meni, prioriteti su prioriteti, neki se red ipak mora znat’ inače odosmo u helać! Ih, da samo znaš kakve sam ti argumente nasmišlj’o ovi’ dana da te poklopim kad mi udariš na pivu…
