Koninog muža je uhvatila panika kada je stigao do Bebanove kuće. Zeničanke su prve izašle iz auta, a komšija S. i Derviš se jedva iznesoše, jer su bili dara pijani, pa su za svaki slučaj pridržavali jedan drugog. Beban je pušio pored prozora gornjeg sprata i sa visine posmatrao pridošlice.
– Dobar dan! – izjavi komšija – Bebane, molim te vrati mi moj šporet. Evo ti novac, daću ti šta i na kafu.
Beban se hinjski smijuljio i pokazao srednji prst.
– Šta ga moliš? – dreknu tetka Zeničanka i izvadi kamen iz cegera – Koji ćemo proz prvi razbit’?
– Samo probaj! Sve ću vas pobit’.
– Puno groblje ljudi koje si pobio. Uf, nema slobodnog grobnog mjesta u selu radi tebe, sve si je l’ popunio?
– Ja imam pušku. Lovačku!
– Rođo – ubaci se S. – ovo je specijalna divljač kojoj ni ota puška ni priča o njoj ništa ne znači.
– Balonska vrata idu prva! – dodaje druga Zeničanka i uze kamen iz cegera – Vidi kolikačka su, biće nereda.
– Ne d’o vam Bog!
– Daće, daće! Obebanisaćemo ti sva stakla.
– Vraćaj šporet! – kreknu Bebanovica – Sve će nam polupat’. Ove Zeničke babe su na glasu. Znaš da su i Derviša istukle.
– Derviš je k’o pritka. Njega svaka curica more izduvat’.
– Ko je pritka? – frknu Derviš i uze kamen – Nek ostanu i otisci, ja se nikog ne bojim. On će mene vrijeđat’, on?! Izgledaš k’o divlji medvjed, bolan ne bio.
Uze i S. kamen da ne stoji praznih ruku.
– Samo se vi igrajte. Moj je šura glavni policajac u stanici.
– Bolje da je glavni hirurg u gradinskoj bolnici, prije će ti pomoć’. – frknu zenička tetka.
– Istina! Ne vraća milicija organe u trbo i ne krpi plućnu maramicu. Idemo na tri! Jedan, dva, tr…
– Stani! Vi ste familijarno ludi. Vratiću vam šporetčinu!
– Snesi ga do kola nježno, jer ako bude iđi ogreljan, odoše stakla. Ti daj vam dva’est marki da mu damo – narediše koninom mužu – i idi obori sjedališta.
– Kako ćemo svi u auto?
– Nikako. Mi idemo sa S. i Dervišom pjehe. Vidiš kako su nalokani, još fali da ti se uhelaće u kolima.
Odoše kona i konin muž sa šporetom.
– Ti Bebać, sad ćeš nas vozit’ kući inače odoše stakla na kolima!
Svi stigoše skupa.
– Bebać, nosi dera sad šporet đe si ga naš’o i ne pravi više cirkuse u selu koje je pod našom nadležnosti.
– Kume drage, zar vi niste ZE-DO? – upita Derviš – Ja sve kont’o da ste nadležne samo po Zenici i Doboju.
