Čim Derviš donese u selo diplomu za hrabrost poče zaljevanje te diplome, jer mnogi nisu ni znali da to postoji, a kamoli šta drugo. Ko god dođe kod trgovine Derviš odmah prikaže papir, a ljudi časte li časte. Još jedna okolnost koja mu je u tim danima išla u prilog bili su godišnji odmori koji, kako S. tvrdi, dopremiše mnogo naših inostranih komšija. Što nisu stigli popiti kod trgovine ponesoše kući. Dok su spavali u tom blaženom stanju cijela se Tuzla tresla od jakih, olujnih vjetrova koji su havariju činili. Mene je tu veče u gluvo doba zabolio zub, a pošto nisam imala vode, jer je nestalo struje, nisam mogla popiti deksomen granule, pa mi je ta noć pored oluje bila ne daj Bože nikom. Nakon nekoliko dana došli mi Derviš i S. na kafu i jednu ljutu, pa im ispričam muke svoje bezvodne. Utom mi neko zagreba na vrata, ja izašla da vidim ko je kad ono mali cukica kojeg nije bilo nekoliko dana koliko su inače oluje trajale. Čujem Derviša kako priča u mom odsustvu.
