– Rođo, zapazio sam jedno zapažanje. – izjavi pijani Derviš.- Koje?
– Ove Zeničanke su zakon.
– Kad ih postaviš na pravu funkciju!
– Za pet minuta našle ono što smo mi tražili danima.
– Derviše, mi smo bili emotivno vezani u datoj situaciji, jer nam je duša želila pivo, pa zato nismo razborito razmišljali, a da nismo vezani, našli bismo mi pare prije njih.
– Misliš?
– Da ne mislim ne bi’ ti ovo sve prič’o. Dakle, nisu one inteligentnije od nas samo su nepristrasnije, a stvari se sa strane bolje vide. Svi smo mi pametniji u tuđim situacijama.
– Ima u otom istine, ima! Pošto si ti pametniji u mojoj sitauciji de ti meni sad kaži kako ću ja za biro.
– Lako. Reci sestri da si poklonio meni prašak, jer ga svakako ne koristiš, a meni treba i onda joj reci da sam gnjida neviđenije razmjera, jer ti ni fala nisam rek’o, pa si se zastalno naljutio na mene i da mi na sahranu ne bi doš’o ako prije tebe s anđelima na onom svijetu pive potegnem. Sve ovo ispričaj u ljutitom tonu, opsuj koju ‘sovku, sastavi je i be, ma razlaj se k’o rasna keruša na poštara, eto!
– A ako kaže da potražim u mašini?
– Tu sam te ček’o. Reci da si bio nešto slab i da nisi mog’o oprat’ veš na ručno, pa si mene zamolio da ti navijem mašinu. Onda joj kaži da se zaglavilo nešto i voda krenila sukljat’ na sve strane kroz onaj bunker za prašak. Nakon toga joj predoči da sumnjaš kako sam ti oto nešto ja svojeručno uturio u mašinu i da je zbog tog sve u ‘elać otišlo. To sam uradio jer sam kao prepreden, lukav i ljubomoran na tebe i tvoje potencijale. Iskoristio sam tvoju bolesnost da ti napravim poplavu i stres. Zamoli je da ti pošalje onog veš majstora, a ja imam dinara iz bivše Jugoslavije, pa ćemo ih isjeckat’, obojit’ u narandžasto da bude k’o cener i stavit’ tako mokre u bunker mašine.
– Sve može! Još dva cenera nas čekaju. Jedva čekam da se nađu, pa da smisliš još dvije laži o sebi.
