Zeničanke, Derviš i komšija S. sjede i planiraju u kojem smjeru voditi potragu.
– Derviše, kako ti pereš veš?
– Pomećem sve u korito, zalijem vodom i turim unutra čep tečnog deterdženta.
– Tečnog? Zar i ti znaš za tečni deterdžent?
– Znam.
– Prašak ne koristiš?
– Bože sačuvaj! Od njega sve bude flekasto isto k’o da sam u mlinu Majić spav’o.
– I tvoja sestra zna da ne koristiš prašak?
– To znaju i Bog i narod, pa što ona ne bi znala. Ona mi je i rekla za otaj tečni.
– Ona ga je i kupila! – dobaci S.
– Možemo l’ mi vidit’ tvoje kupatilo?
– Eto ga tam.
Zeničanke se iznenadiše kako je kupatilo čisto.
– Jest’ ti kupatilo lijepo sređeno…
– Kako neće bit’ – dodade S. – pa on se kupa samo kad ide na biro.
– I tad samo glavu operem.
Zeničanke uočiše praškasti deterdžent, odnesoše ga u dnevni boravak i istresoše u vanglu koju su iznijele iz kupatila. Deset maraka u vrećici za zamrzivač se odmah uoči u hrpi praška.
– Derviše, jesam ti rek’o da one znaju đe đavo opanke izuva? – radosno će S.
– Idemo sad tražit’ još onih dvadeset maraka! – izjaviše Zeničanke pune sebe.
– Ne! Mi kakve smo budale častićemo ljude i sutra ćemo ‘odat’ suvije usta. Prvo da mi ovo popijemo.
– Može. Onda ćemo sutra doć’. – složiše se, jer im se dopalo da malo ubiju monotoniju.
Krenu oni svi kući kad Hadžića snajka povika:”Derviše, jesu li to one dvije gospođe iz Zenice što su te skoro prebile na mrtvo ime?”
– Gospođe jesu, iz Zenice jesu, takle me nisu, to je narod sve izmislio da tak’ima k’o što si ti napune uši.
S. i Derviš kupe pet dvoguza piva Erstera, pa se svi skupa zaputiše kroz selo.
– De ti meni reci – obrati se netetka Zaničanka S. – što vas istjeraše s onog predizbornog skupa iz mjesne zajednice?
– Ma safatali nas mrtve pijane da brojno stanje bude veče i slagali nam da ima pive. Mi tam ušli, nema ni soka, a kamol’ pive. Iziš’o neki čiko pred narod i priča k’o navijen. U jednom trenutku reče:”Niko ne podržava domaće proizvođače, niko!” E, tu ja skočim i kažem:”Lažeš k’o ker! Derviš i ja podržavamo! Samo oti domaći proizvođači nas ne podržavaju. Šta smo pive Erstera popili, pola prihoda tuzlanske pivare je iz naših džepova. Je l’ se domaća pivara kad nas sjetila? Nikad! Ne laži više, sreće ti i reci kako jest’.” E, tad je Derviš skočio i htio se tuć’ s lažovom, a lažov na listi i izbace nas.
