Krenem ja u kupovinu podmjere i sretnem usput komšiju S. Zamoli me da i on ide, jer želi uporediti cijene jakih alkohola u supermarketu sa onima u mjesnoj trgovini i ustanoviti koliko je dobar naš trgovac preko tuđih leđa. Pristanem ja. Marširamo mi kroz supermarket. Ubacujem tri keksa Lilly u kolica, čajni keks sa kokosom, noblice sa kokosom, bosanski lokum veće pakovanje, napolitanke…
– Seko, ohani s tim. Nije ti zdravo kupovat’ tolike keksčine. Znaš li ti da je prosti šećer ubica?
– A bezbeli je zdravo popiti osam litara pive dnevno? Alkohol nije ubica?
– Seko, ti ponekad opasno pametuješ.
S. diže nos nakon podmjere i odluči da se na mene ljuti sedam dana. Nakon tri dana dolaze mi Derviš i on sa, kako rekoše, poslom.
– Sekano, trebaju nam tvoje stručne usluge.
– Kakve?
– Derviš prije dvije godine jeo nekakve slatkiše i sad ne zna kako se zovu, a on je ponekad k’o trudnica, kre’ne mu nešto i ne popušta dok dušu ne zadovolji. Evo mezeti me dvije godine s otim sladišem, a ni trgovac na osnovu Dervišovog opisa ne može dokučit’ šta mu duša potražuje, pa samim tim ne može ni nabavit’ željeno.
– Dobro.
– Derviše, de joj opiši oto.
– Otaj je sladiš u prečniku veličine k’o dukat petoba. Onda ide u piramidu, al’ ne pravu piramidu već lažnu i gor’ se malo uvrće u repić. Izokola je valovit’ i oti se valovi svi sustignu u onaj repićak. Između valova su k’o kanali. Kad ga metneš u usta, rastopi se začas što mi i odgovara jer nema zube. Bijel je, al’ ne k’o snijeg već k’o bijele čarape nakon što se dobro isprljaju i operu na ruke s malo deterdženta.
– Sekano, imaš li u vidu šta bi ovo moglo bit’?
Nađem na mobitelu sliku puslica i pokažem Dervišu.
– Je l’ ovo?
Derviš namontira osmijeh na lice.
– Jašta je.
– Derviše, jesam ti rek’o da imam idealnu osobu za šećerna pitanja?
– Ih, jake ti osobe! Do juče si prič’o da opasno pametuje, a danas hoćeš njenu pamet na raspolaganje, a vala za ovo joj i ne treba neka pamet, jer sam detaljno opis’o.
– Što drugi onda nisu skontali šta potražuješ?
– Nećemo se svađat’ oko gluposti. – nježno će Derviš – Ti si, dragi moj S., jako pametan, ma toliko pametan da raspolažeš informacijama i o tuđim pametima, pa me uvijek odvedeš na prava vrata. Fala ti kud čuo i kud ne čuo. Sad zapamti ovu riječ do trgovine da naručim sebi sladiše.
– Što ne kažeš sestri da ti kupi u Njemačkoj da ne trošiš pare na gluposti? – upita ga S.
– Nemam ja mobitela. Čuo sam da mobiteli zrače i da možeš ostat’ trajno neplodan ako ih stalno nosaš u džepu.
– Ih, dobro si mi rek’o. Sad ću ja mobitel premjestit’ u ceger. Još mi samo fali da ostanem neplodan.
Uputiše se pedesetšestogodišnji S. i njegov šezdesetogodišnji jaran Derviš niz cestu, nikad ženjeni momci po uvjerenju i po sudbini, vazda pripiti i vazda spremni da dignu nos kada im kažeš šta protiv alkohola.
