Sjede Derviš i komšija S. pred S. kućom.
– Eto – izusti Derviš – Anti navukli pelene.
– Baš tako.
– Niđi ništa dobro za čut’.
– Takav ti je život, moj Derviše.
Zeničanke su slušale njihov razgovor, pa čim saznaše ovo za Antu, pohitaše u kuću i obavijestiše sve po selu da Anto nikako nije dobro, jer su pelene jasan pokazatelj da se bliži kraj. Nakon obilnog telefoniranja spremiše se i odoše žurnim korakom Anti i Antinici noseći punu kesu milosti. Vijest o pelenama ih je pokosila, jer je Anto njihova generacija. Cestom su se dogovarale šta će pričati kad tamo stignu. Zatekli su Antu i Antinicu kako jedu lubenicu pred kućom.
– Antiša, kako si? Ne izgledaš loše iako si malo poblijed.
– Đe neću bit’ blijed, vidite l’ vi kol’ko je upeklo?
– Anto, de donesi dva tanjira ženama da im nasiječem lubenice, pa ću nam ić’ pristavit’ kafu.
– Bolestan čovjek da nas služi? Ni slučajno! – frknuše Zeničanke.
– Ja nisam bolestan.
– Anto, jesi.
– Ama nisam! – skoči on k’o oparen.
One pogledaše Anti ispod struka i nigdje ne uočiše pelenu.
– Šta si učinio s pelenama? – upitaše.
– Sve potrp’o u kesu i frljekn’o u kontejner.
– Auuuu!
Anto donese tanjire. Antinica se zahvali za punu kesu milosti.
– Pa što ste se voliko istrošile?
– Mi u Zenici plaho držimo do obraza! Kad je neko bolestan pogotovo.
– Ama, žene božije, odakle vama da sam ja bolestan?
– Iz pouzdanih izvora.
– Čule S. i Derviša kako pričaju da su ti navukli pelene, pa došle, red je…
– Cuke mi, jadne ne bile, navukle tuđe, bebeće pelene i raskusurale ih po bašči. Ja sam njega i Derviša prije jedno sat vremena vidio kod kontejnera kad sam bac’o ote pelene i to im isprič’o.
Zeničanke su popile kafu i uputile se kući.
– Ooooo, rodice – upita ih S. – đe ste to bile? Otišle pokljumljene, a vraćate se poletne k’o ‘tičice.
– Čule od tebe, arsuze jedan, da su Anti navukli pelene, pa išle u obilazivo. Ispale smo neviđene budale. Sve si ti kriv! Sve! Preokreneš svaku riječ. Nestabilan si na jeziku više neg’ na nogama kad se naločeš! – izbrojaše se Zeničanke i uđoše u kuću.
– Jesi vidio ovo, Derviše? Pripale se za Antu, jer su zaljubljene u njega. Nisam ja glup. Doduše, Anto i jest’ frajer, još ima i onu letilicu dron. Eto, sad ti meni reci, koji to muškarac ov’de ima? Neće ni ove Zeničanke svašta. Na stranu i to što im je Anto oženjen, al’ što mene ni kriva ni dužna petljaju u ta ašikovanja? Svi bi u zijan preko mojih leđa. E, neće moć’!
– Ti im bezbel služiš k’o žrtveni jarac, pa će ti se onda Antinica navalit’ na kosti misleći da joj potkopavaš brak Zeničankama u korist’. – objasni mu Derviš.
– Jesi objektivno sagled’o situaciju. Zapržiću ja Zeničankama ne zvao se ja S.M. Al’ mi je od svega najjače kad neko nema argumenta u diskusiji sa mnom, pa se dofati toga što povremeno volim popit’, mislim stvarno…
