Naslovna Kolumna Kava s Ivonom: Seoska hronika, neradnička politika

Kava s Ivonom: Seoska hronika, neradnička politika

466

– Rođooooo, rođooooo – dere se Derviš ispred S. kapije – ima l’ te, jesi l’ živ? Šta radiš?

– Šta će neradnik radit’ – dobacuje tetka Zeničanka – neg’ ono što najbolje zna radit’ – ništa!
Utom izlazi pospani S.
– Uranio, podnu prevario?! – dobaci druga Zeničanka.
– De ba, rodice, vama vazda do šege, a mene more noćne more.
– Misliš danjske more? Saće jedanes’, bolan ne bio, nema u tom periodu noćnih mora.
– Rodice, uz nedužno poštovanje, vi ste meni danjske more, a one koje usnim u bilo kojem periodu su noćne, jer ima nas koji do kasno radimo, pa rezervišemo jutro za snove. Ne liježemo svi uz kokoši.
– A šta si to ti radio do kasno da nam je samo znat’?
– Mot’o sebi cigare. A đe ste vi to uranile i šta ste uradile do sad sem što ste ispratile svaku muvu koja je proletila nad ovim kvartom?
– Mi smo vala išle kod babe T., koja je stara i bolesna, odnijele joj pitu koju smo sabah zorom napravile i supu, sevap je, nek nam Bog vrati na našoj djeci.
– Vi u svemu vidite računicu. Ne radite ništa što vam se na neki način neće isplatit’, pa makar i preko djece. Ja kad pijem pivu, pijem je jer mi je lijepo dok je pijem, nije mi cilj napit’ se. E, tako je i sa dobrim djelima, radiš ih jer uživaš u rađenju, jer ti je milina da nekom jedan problem skineš s grbače, a ako ti se dobro dobrim vrati, fala Bogu, a ako se ne vrati, uvijek u sjećanje možeš prizvat’ onaj dobri osjećaj i bude ti nanovo lijepo.
Zeničanke ušutiše.
– Rođo, pusti sad dobra djela i pive. Ja imam problem.
– Derviše, ‘oće l’ osvanit’ dan kad ti nemaš aktuelnih problema?
– Izgleda da neće, dragi moj rođo S. Nestalo mi toalet papira, a stalno me, da prostiš, tjera napolje.
– Pa si doš’o da se ovde istovariš? Nek te tjera. Nasjetov’o sam te k’o svoje dijete da odeš tam đe i car ide pješke u svakoj kući u koju uniđeš, nakidaš sebi koji listić, turiš u džep i čuvaš za crne dane.
– Ma sjećam se da si me sjetov’o, al’ sve to zaboravim uradit’.
– A ne zaboraviš naplatit’ kad kome šta uradiš?
– Upravu si.
Popiju njih dvojica kafu skupa, a Derviš se ponudi da unese šolje i iznese S. cigara. Kada je Derviš otišao kući, dođe mi S. ljut k’o osa na ogrisku.

– E, moja seko, onaj mi Derviš jutros mun’o po zadnje rolne tariguza. Više sebi nakid’o neg’ što mi je ostavio, cccccc!