Naslovna Istaknuto Kava s Ivonom: Krađa u zavodu za savjetovanje

Kava s Ivonom: Krađa u zavodu za savjetovanje

595

Otkako su komšija S. i Derviš otvorili ZAVOD ZA SAVJETOVA-NJE, Derviš nikako ne ide svojoj kući.

– Derviše, ovaj zavod je pun pogodak. Sjedimo, pametujemo drugima kako trebaju živit’ i uvijek nam puna čaša.

– Baš tako, rođeni. E, da mi je ko prič’o da ću jezikom voliko ostvarivat’, rek’o bi da laže k’o kerče. Sinoć sam uniš’o u tvoje kupatilo, pogled’o se u špiglu i nasavjetov’o sam sebe.

– Jesi l’ i od sebe naplatio?

– Zamalo! – kroz smijeh reče Derviš.

– Da čujem šta si to sebe nasavjetov’o!

– Riješio sam problem grijanja. Izduraću zimu bez da ijednu ceplju potrošim, a grijaću se k’o tepsija mlijeka na kraj plata.

– Vidi ti mog Derviša kako konstruktivno konta. Kako ćeš to uspjet’?

– Preseliću se tebi odnosno provešću zimu ovd’e na radnom mjestu. Drva od tebe, a ja ću se postarat’ da hin unosim i budiću te svako jutro s naloženom vatrom i vrelom kahvom.

– Kako je krenilo na kraju ću i ja sebi uplatit’ savjetovanje kod tebe. Jest’ ti se mozak aktivir’o zadnjije dana to ti je za ne povjerovat’.

– Hajmo mi sad leć’, valja nama ranit’. Biznismene sunce ne smije zateć’ u postelji.

Kada su biznismeni ujutro ustali, daska sa NJE je nestala.

– Pašće mrva glava! – derao se Derviš – Ko je ukr’o hrastov dodatak sa slovima?

– Nemoj se derat’ na uranak, brčeš mi ranojutarnji rezon. Pošto si zadužen za drva, idi skini novu dasku s tavana, al’ ovaj put ja pišem na njoj ZAVOD ZA SAVJETOVANJE. Dok ja pišem ti, koji si zadužen za drva, isteši dasku u triješće da ne trošimo kocke za potpalu, jer male rupe potope i veliki brod, pa ćemo smanjivat’ nepotrebne troškove firme.

Tako i bi. Okačiše na ogradu novu dasku. Zeničanke su oblijetale oko njih čas se smijuljeći čas se čudeći. Čim su postavili naziv, uđoše u kuću da šta pregrizu.

– Mušterija vam došla! – glasno će tetka Zeničanka.

– Mušterije dolaze rospijama, nama ozbiljnim ljudima dolazi klijentela koju mi zovemo stranka.

Napio se jedan komšija i krenuo uz selo, pa svratio po savjet.

– Rođo, okle ti tako pjan? – zaibreti se Derviš kada vidje jednog o sebi pri sebi komšiju.

– Ne pitaj ništa.

– Samo da napomenemo da naše usluge koštaju.

– Koliko?

– Dvije marke po glavi savjetovanog stanovnika.

– Evo deset samo da se kome izjadam. Ja što sam bolji ona moja žena sve gora i gora. Radim k’o rob, svaku paru donesem kući, jedem što napravi, odvučem je đe kaže, uradim što zahtijeva i opet ne valjam. Sinoć dođem sat vremena kasnije, a ona htjela na rođendan i to u šest tačno htjela, ja u sedam doš’o, belaj. Od muke pijem cijelu noć. Ne razumijem je nikako.

– Doš’o si na pravu adresu. Mi smo eksperti za brak. Sve to što ti radiš je lijepo, al’ nefunkcionalno, jer da je funkcionalno, funkcionisalo bi. Sad ćeš sve navedeno preokrenit’, pa će se ona slamat’ oko tebe ne bi l’ te vratila u prijašnje stanje. – poče Derviš.

– To prijašnje stanje se stručno zove status kvo. E, kad ona bude na korak da te vrati u status kvo, ti opet iz početka, pa će se ona trudit’ opet iz početka. Tako se drži balans između muža i žene. Ti si sad u uzjhanom statusu. Poturaš leđa, ona jaše i nije ona kriva, da nisi potur’o leđa, ne bi imala šta jahat’. Ti se samo potrudi tam đe se odrasli ljudi, da izvineš, trebaju trudit’, ostalo krpi. Jednom donesi pare kući, drugi put nemoj, jednom reci da ti je mrsko kad šta zatraži od tebe, drugi put da si umoran, treći put viči saću dok se ne naljuti, a kad se naljuti sama će to uradit’, četvrti put popusti i uradi, pa Jovo nanovo. Barem dva puta sedmično dođi pijan, dva dana mamuraj, a tri dana u ‘efti budi normalan. Procvaće ti brak k’o šljivik u proljeće.

Četiri je sata trajalo savjetovanje. Zeničanke su sve slušale i čim se čovjek udaljio, ufatiše se telefona, pa žena bi obaviještena dok si rekao NJE da je njen muž ispričao sve privatne stvari Dervišu i S. Šta će biti dalje, veliko je pitanje. Ukradena daska se pojavila naveče, pa je ZAVOD ZA SAVJETOVANJE postao ZAVOD ZA SAVJETOVANJE NJE.

– Rođo, ustaj! – budi Derviš komšiju S. – Neko zakov’o dasku, ne mogu je odvalit’ sam. Pukniće bruka. Piše za savjetovanje NJE.

– Koga nje?

– Ženskog organa, da je ne imenujem, ipak mi je babo bio hadžija. Ustaj da odvalimo sramotu.