Komšija S. i Derviš sjede ispred kuće i piju.
– Derviše, ti si nešto sretan, a ja otom ne znam povod.
– Ma obebila se Hadžića snajka.
Hadžići su inače Dervišove prve komšije.
– Tebe raduje beba?
– Ama, rođo, nemam ja s bebama ništa zajedničko osim što smo i one i ja na flašici, jest’ da je sadržaj drugačiji, al’ flaška je flaška. Doduše, ako jednog dana imadnem svoju ličnu bebu, onda ću je volit’ sigurno, jer je logično da otac voli bebu. Mene ti, ako ćeš pravo, raduje što je Hadžića svekrva sad mirna k’o bubica.
Hadžića svekrva je poštena i radišna žena. Uvijek napomene da se ona ne dere nego da tako priča. Sklona je u svako doba ispoštovati onu “što na umu, to na drumu”, pa ko živ, ko mrtav. Kada je nešto izbaci iz takta, njen glas poprimi, kako komšija S. veli, neke decibele od kojih boli glava više nego od mamurluka. Ona Dervišu godinama ide na živce, jer mu u oči kaže da je alkoholičar koji krade Bogu dane i predoči mu da se, otkako je on rođen, u selu ne govori “bježi k’o đavo od krsta” nego “bježi k’o Derviš od posla”.
– Rođo, ona Hadžićka ustane rano, pa me onim dernjanjem probudi na uranak. Obrni se, okreni, prikreni, al’ san neće na oči, pa neće. Ustanem, zapalim, pristavim proserušu i kunjam nad šoljom. Da me ne probudi na otaj način i u oto nakaradno, ranoranilačko vrijeme, ja bi’ upola manje cigara ispušio. To mene samo na trošak goni. Povazdan se dernja, pa ni oko podne ni posle podne ne mogu malo ubit’ oko, a s večeri ota žena legne uz kokoši kad je program na televiziji najzanimljiviji. Meni se tad ne da spavat’ zbog serija. Nezgodno je kad propustiš epizodu.
– Slažem se!
– A sad miline! Spav’o sam oitros do pola jedan’es’. Ust’o k’o nov. Uštedio cigara. Milina.
– E, vidiš, zato ja volim bebe. Imaju po čet’ri kile, a ušutkaju stokilaše.
– Ova Hadžića beba ima tri kile i sedamsto grama, a svom Dervišu omogućila ljepšu svakodnevnicu. Fala joj kud čula i ne čula. Ja sanja’ neki dan da sam trudan, a vidiš ti šta je san značio. Da mi se đe dogrebit’ sanovnika, ne bi me niko više nikad prevesl’o, jer stalno sanjam, a snovi su znakovi.
