Nakon svađa po fejzbuku, Anti je trebala neka pozitivna promjena i čim je to shvatio kao grom iz vedra neba mu na fejzbučnom zidu iskoči reklama o farbama za kosu koje izgledaju potpuno prirodno. Onda je Antan izguglao o efektu boja za kosu na proces podmlađivanja i shvatio da je sijeda kosa nešto čega se treba pod hitno kutarisati. Nakon guglanja se vrati na fejzbuk, tri prsta povuče istovremeno po ekranu da napravi snimak ekrana i zaputi se u trgovinu.
– Dobar dan! – svečano izjavi Anto – Imate l’ evo ovu boju? – i pokaza snimak ekrana.
– Ima. Broj farbe?
– To ne piše na sliki. Meni treba tamno smeđa.
Čim Anto pazari farbu, uputi se kući i krenu da traži malu, plastičnu zdjelicu po visećim elementima kuhinje. Žene mu nije bilo kod kuće i to mu je toliko godilo u ovom trenutku. Sve je uradio po upustvu koje dođe uz farbu, nanio na kosu i shvatio da mu je ostalo još farbe. Nazvao je komšiju S. i rekao da mu hitno dođe. Pripiti S. se stvorio u sekundi.
– Rođo, šta si oto učinio od glave?
– Sjedi na stolicu i ne pitaj puno. Sad ćemo mi tebe kutarisat’ sijedih.
– Neka, ne treba, ne jedu mi ‘ljeba.
– Vidi jadan kako si obehar’o po solufama! De ti meni reci jesi l’ koristio gel, lak il’ pjenu? Ako jesi onda prvo moraš oprat’ kosu, jer ako ti na oto nanesem farbu, ućebetiće ti se kosa.
– Ma nisam. Okle meni ti derivati? Neka, rođo, ne moraš me bojit’, neću na izlozbu, ništa mi ni vako ne fali.
– Sjedi dol’. Ovo izgleda potpuno prirodno i ne primijeti se da si farban, tako na fejzbuku piše.
– Prvo mi onda oboji brkove kad si već navalio. Požutili su od cigaretina.
Pošto S. ima gustu i dužu kosu, na pola zafali farbe.
– Aj bitno da smo ti solufe sredili, ionako stalno nosiš kapu! – izjavi djed Anto.
Kada je farba odradila svoje, opraše Anto i S. glave kad ono šok. Utom dođe i Antinica.
– Anto, šta je ovo?
– Mi se ofarbali.
– Vidiš ti na šta vi ličite.
– Pisalo je da će izgledat’ prirodno.
– Jest ovo prirodno, al’ na gavranovima, jado jadni. A vidi S., gor’ mrk, a dol’ graorast k’o kokoš.
– Rođo, kud ću ja vakav?
– Metni kapu i evo ti deset marki, pa se sutra ošišaj.
– A šta ću s brkova? Oni su mi najveći aduti kod žena.
– Obri’!
Ljutiti S. uze cenera, raskasti šišanje i pravac u trgovinu po pet dvoguza.
– Seko – priča mi nakon što je popio sve pare – sav sam ušatiran. Kapu ne skidam ni kad spavam, a najžalivije mi što mi fasovaše naki gusti brkovi. Kont’o sam ih ne brijat’, al’ se pod nosinom ušćavili na miris farbe, a i raja mi se smijala. Ej, moja ti, kad sam ih obrij’o, ona se crnina upila u kožu, pa sad izgleda isto k’o da sam prvo obrij’o brke, pa ih naknadno pokuš’o docrtat’. Dosta mi je i Ante i snimaka ekrana i fejzbuka. Ja ću njemu dat’ otkaz.
Nakon što mi se S. izjadao, uputio se kući i na putu do kuće sreo Mitra koji mu je rekao onako s nogu ponutkan skorašnjim S. aferama kada se zaljubio u udatu ženu:”Dragi S., da tebi tvoj Mitar rekne, beri gljive oko svoje njive!”
– Nisam lud. – kreknu S. – Ja gljive ne podnosim. Jednom sam ih jeo i tad me proćeralo, pa sam malo-malo trč’o radi sebe u vanjski zahod da se ne uhelaćim. Kake te gljive snašle, pu pu!
