Djed Anto se obradovao kupljenom dronu, ali ga uopšte nije veselila činjenica da ne može sam saletjeti kako ta sprava funkcioniše, pa je odbio prvi let pred komšijama uz obrazloženje da prvo mora doći majstor i udariti neke čipove koji se moraju povezati sa internetskom mrežom. Ljudi su ovu priču prihvatili uz blago negodovanje, ali su je ipak prihvatili, jer se ni sami ne razumiju u te, kako rekoše dronaže, i željno su iščekivali majstora i prvi let. Majstor za dron je konačno došao, pa se komšija S. odmah nacrtao u Antinoj kući gdje je bio počašćem rakijom viljamovkom. Uz rakiju je skupa sa Antom pohađao kurs o dronu iako ništa nije razumio, ali dok je grlo mokro, S. ne smeta bilo kakva priča, koja, kako on zbori, čak ne mora biti ni tačna ni istinita.
– Draga seko – zbori mi S. – Anto pipa onu letilicu, ma meščini ni rođenu ženu za života noliko nije opip’o, mada nikakvo to nije čudo ako uzmeš u obzir kol’ko je para za nju iskešir’o. Tri i po sam ja sata sjedio tam i sluš’o instrukcije, al’ ništa nisam upamtio, pa se nameće naredno pitanje – ako ja vako pametan nisam ukopč’o sve one termine, kako Anto koji mi može bit’ otac da ono sve skonta, kako? On nju vine u zrak i pošalje neđi tam zračnom linijom, al’ je bez majstora ne zna vrnit’ kući. Jednog će mu dana ona letilica otić’ na jug s lastama i biće kuku jadi, nit’ letilice nit’ šuški. Mene ta tehnologija nikako ne privlači. Za mene je kad sam bio dijete vrhunac tehnologije bio televizor i tu sam se na vrijeme zaustavio. Ne kont’o ja o kablovima, punjačima, konzolama i ostalim plastikama. Sve je to, seko, od plastike, sve! Doduše, ako ćemo iskreno, u moj je život uniš’o još jedan tehnološki izum i skidam kapu onom ko to izmisli.
– Koji?
– Vadičep, sekano. Ono kad sam otkrio život mi se poboljš’o za duplo, a uvijek sam vala solidno živio shodno svojim interesima. Kak’e ba letilice i bakrači! Šta ja imam od toga kako mi selo izgleda ozgor? Ništa! Apsolutno ništa. Meni je sve draže ozdol posmatrat’. Napijem se k’o truba i kad ne mogu ustat’ iz kanala sve odma’ jasnije vidim – i ko je kakav, i ko ti neće pomoć’ da se pridigneš, i ko prođe s kolima, a uspori da ustanovi jesi li to ti, ma sve kad ti kažem! Kad se insan adekvatno napije, lete mu misli u visine u koje on hoće i vrnu se mudrije neg’ što su bile kad dejstvo ispari i to, sekano, za samo deset maraka.
