Ponekad u naše selo đavo dođe po svoje. I kako se to hoće đavolu se na putu ispriječe komšija S. i Derviš koji krivu Drinu ukrive još više vjerujući da rade pravu stvar, pa se i đavo debelo zbuni.
Kada je kona izašla napolje vidje da nema novog šporeta.
– Jooooj! – jauknu.
– Rodice, šta ti je? – upita S.
– Nema šporeta.
– Naravno da ga nema. Vi se usjedili u kući, a rođo Beban odnio bijelog tehničara.
– Rođo Beban? Pa otkud on?
– Onaj mu tvoj nije platio.
Izađe i komšija iz kuće, a za njim i Zeničanke.
– Kume – frknu Derviš – nema se razmetat’ tuđim parama, nema.
Komšija masno lanu Dervišu, a S. se naljuti.
– Nemoj tako da razgovaraš sa Dervišom, jer on nije navik’o na nasilnu komunikaciju. Njegov je otac bio hadžija. S Dervišom se moraju birat’ riječi.
– Bitno je da on ne bira alkohol, pije sve k’o smuk.
– Oto poništaje očeve zasluge! – dobaci tetka Zeničanka – Za života popio više alkohola neg’ vode.
– Nije lud da pije vodu i navuče sebi kamence na organima.
– Tačno! Kad je babo bio živ, vode su bile normalnije, a sad Bože sačuvaj!
– Tad je sve bilo normalnije. Njegov je babo prvi u selu kupio frižider medonju i to od svojih para, a ne od tuđi’!
– Idem Bebanu kući. Je l’ šta rek’o kad je uzim’o šporet?
– Jest’! Rek’o je da će ga prodat’ za dva’est marki prvom ko mu šćedne dat’ pare.
– Idem Bebanu! – izjavi komšija.
– Jesi ti naograjso? Ubiće te k’o vola u kupusu.
– Idemo i mi! – u glas će Zeničanke koje su se već dočepale ključeva od auta.
Odakle se u njihovim rukama našao nekakav ceger pun nečega, niko ne znade reći. U autu se odjednom nađoše i Derviš i komšija S. i Zeničanke.
– Vozi nas Bebanu da ga obebanimo po ušima.
– Šta ako ne šćedne vratit’ bijelo-tehnički šporet?
– Fasovaće mu bijela stolarija. Neće ostat’ čitav prozor, pa nek mu pušu vjetrovi.
– Kak’a on balkonska vrata ima, ih, vo more unić’ u kuću i to u slobodnom hodu da se ne naguruje prilikom ulaska.
– A mi imamo kamenje. Ponijele smo i rukavice da ne ostanu otisci, pa nek Bogu dokazuje ko je sve polup’o.
– A ako vas upuca iz kuće?
– Daj ba! Onaj ko ima tak’a vrata, teško bi se navik’o na uskost zeničkog kazneno-popravnog doma, tako da upucaji otpadaju.
Nastaviće se…
