Najavili se meni neki dan gosti. Lijetala ja oko šporeta dobra dva i po sata, sve spravila da bude vrhunski i u jednom trenutku sabirem šta mi fali kad ono nemam čačkalice u kući ni za lijeka. Utom meni dođoše komšija S. i Derviš na jednu čašku. Pokukam ja komšiji S. pokušavajući da ga privolim da mi skokne do trgovine.
– Ustavi se prije nego što ispa’neš totalno neupućena. Kupili sestra i zet ovo dijetu kad su slavili ovd’e rođendan i ostalo. Ja nešto rovio po ladici i nađem. Izvadim ja onaj kišobran i otvorim ga. Tražim u njemu dašak logike. Pijem pivu kontajući da će mi alkohol malo poćerat’ krv do mozga i gledam u kišobran. Čim alkohol pročisti put krvi do mozga skontam nešto jako bitno – kišobran je moderna čačkalica. S jedne strane k’o čačkalica ušpicovan, a sa druge k’o kišobran da ti drugi ne vide unutrašnjost usta. Nema više klasične čačkalice kad jednom rukom kriješ usta, a drugom pokušavaš iščalakat’ hranu koja je zalutala među zube, nema, samo treba upalit’ logičko razmišljanje, ja, ja!
