Nakon Antinog i S. cirkusiranja po fejzbuku, doda Antu na uranak neka žena, Kata, lajka mu sve slike i izrazi želju da joj nabaci S. Ta je žena austrijska penzionerka koju je Bog proživio dovoljno da zaradi punu penziju, dvije je godine, kako veli starija od S., ali pošto su zašli u godine, konstatova ona da je to nikakva razlika. Odmah Anto pozva S. i sve mu ispriča.
– Rođo, daj da je vidim!
– Evo.
– Uf, mačka i po, moj kalibar. De je pitaj bi l’ se udavala!
– Evo odmah. Evo kaže da bi. Napisala je da si markantan i muževan.
– Pitaj je koliki joj je, da prostiš…
– Štaaaa?
– Koliki joj je mjesečni dohodak?
– Đe ćeš to pitat?!
– Samo pitaj!
– Evo kaže milja i po eura.
– Savršeno.
– Evo piše da je jedini preduslov da se počnete zabavljat’ da imaš pasoš.
– Otkud meni pasoš? I šta će mi pasoš?
– Jer je ona vezana Austrijom radi pemzije. Upali mozak. Napis’o sam da nemaš pasoš.
– I šta kaže?
– Da ga napraviš i slikaš, ali da sakriješ podatke i samo uslikaš svoju pasošku sliku, jer je ona poštena i neće da imaš sumnje da bi ona zloupotrijebila tvoje podatke. Kaže želja joj je da se vjenčate u Beču.
– Napiši joj da nemam para za pasoš.
– Đe ću to napisati?
– Samo napiši. Kod mene je sve transparentno. Mada mi malo sumnjivo to za pasaoš. Šta ako me odvede u taj Beč i bubrege mi povadi za pare?
– Ma tvoji su bubregi filterisali više rakije neg’ vode, neće njih niko. Evo napisala je da ti ja posudim pare za pasoš, pa da mi ih ti daš kad se vjenčate.
– Rođo, jesi li ti siguran da je ota osoba prava osoba? Meni tu nešto smrdi.
– Jašta je, sve mi je slike lajkala i sva je prijatna. Čak je ostavila i austrijski i bosanski broj, ali je zamolila da joj pišemo ovde, jer je stalno na fejzbuku. Ti na akrepe nalijet’o, pa ti svaka ljubaznost sumnjiva. Daću ja tebi pare. Neću da budem prepreka na putu do tvoje sreće.
– Al’ da mi uz to daš i sedam maraka za bus i marku za pivu da ne čekam pred SUP-om suva grla.
– Aj dobro.
Kata je svaki dan pisala Anti, obećavala kule i gradove, a nekoliko je puta zamolila Antu da komšiji S. u njeno ime da dvadeset maraka nek mu se nađe i da će mu to ona prije vjenčanja vratiti. Anto tako i učini. Cijelo selo sazna da se S. ženi. Pasoš bi gotov, S. ga podiže, a to je podizanje opet Antu koštalo sedam maraka za bus. Čim slikaše pasoš, Kata nestade sa fejzbuka. A onda s fiksnog telefona okrenuše broj koji im je ostavila dotična Kata i dobiše jednu od Zeničanki, pa brže bolje prekidoše vezu. Sjetiše se da je ostavila i austrijski broj, pa nazvaše i taj broj i javi im se Antin sin. Shvatiše da su namagarčeni.
– Ko će meni vratit’ pare? – zakuka Anto – Zijanio sam na tebe pedeset za pasoš, tri puta po dvedeset, dva put po sedam, marku za pivu…
– Ne znam, rođo. Ja ti ih nisam ni tražio. Ako ‘oćeš evo ti ovaj pasoš, meni ne treba.
– Kud budala na vrijeme nisam pomet’o ove brojeve u imenik i provjerio ima li viber i sliku tamo, joj, joj?! Nas neko iz sela namagarči, al’ ko?
Onda Zeničanke zalupaše na vrata i nastade cirkus! Ostaje nam da vidimo kako će Anto izdeverati sa svim što ga snađe.
