Došao veterinar koni, pa Hamdija Dervišbegović Derviš odluči da postavi nekoliko pitanja preko ograde upadajući u razgovor koji se odvijao između komšije, kone i doktora.
– Doktore veterine, de se malo prikuči ogradi da te upitam neka bitna pitanja.
– Izvolite.
– Radiš li s mačkama?
– Radim. Zašto?
– Mačka nam skotna. K’o kugla je, stomak joj do poda, a mi ne znamo kud s mačićima, al’ to će rođo S. već nekako riješit’. Mene sad zanima more l’ se ona kastrirat’ za buduća nerađanja.
– Može se sterilisati.
– Odlično. De je upiši u teku i predoči mi termin. Moraćeš doć’ po nju, jer mačku ne smijemo unosit’ u avtobus. Mačka se zove Miška, a preziva se k’o rođo S. Nek oto kastriranje bude tek kad izvede djecu na pravi put.
– Da li je mačka vakcinisana?
– Nema ona nijednog dokumenta na sebi. Rođi se naselila sama od sebe, pa ništa o njoj ne znamo. Ona je NN lice. Samo ti nju kastriraj, nagradićemo te.
– Sterilisanje košta 70 maraka.
– Kol’ko, kol’ko?
– 70 maraka.
– Doktore veterine, prekriži ti našu mačku. Meni se draže napit’ za 70 marki kad se ona omaci i tako proslavit’ rađanje novih života neg’ tebi punit’ džepove. Aj ćao!
