Prošle je godine i u naše selo, kako komšija S. veli, došla digitalizacija zdravstva, pa se nalazi krvi počeše slati kompjuterski u ambulantu u koju svako malo dođe novi hećim. I čim se u Dervišovim rukama obre elektronska zdravstvena knjižica, đavo upetlja prste, pa Derviša i knjižicu posla na vađenje krvi. Nalaz sutradan stiže elektronskim putem. Komšija S. i Derviš se uputiše u ambulantnom smjeru kretanja. Malo su poranili i višak vremena ubili kod trgovine pivama odakle su se uputili u ambulantu. Primi ih novi doktor, a Derviš navali da i S. uđe s njim na očitavanje nalaza. Doktor je bio prilično rezervisan dok prelazi pogledom po ekranu i šuti da mu ne bi šta promaklo.
– Valja l’ čemu moja krv?
– Upravo gledam. – izusti doktor i opet nastavi šutati što se Dervišu nimalo ne dopada.
– Rođo S., prođi tam do doktora i vidi i ti kakva mi je krvna slika!
– Nema potrebe! – reče doktor.
– Ima, ima! Nalaz je moj i ja imam pravo odlučivat’. Rođo, prolazi. Svaki normalan pacijent uvijek traži i drugo mišljenje.
S. dođe do doktora i prikuči glavu ekranu, pa poče očitavati nalaz.
– Derviše, malo ću ti proć’ kroz krvnu sliku. – opušteno će S. – Gledaću ovo najglavnije. E, ‘vako, stavka eritrociti ima vrijednost kad od cijene original cigara oduzmeš cijenu motanije. Hematokrit u visini koštanja motanije cigara. Ovaj MVC kad se saberu računi za struju i internet. MCHC iznosi k’o minimalna pemzija u Republiki Srpskoj. Limfocitima je vrijednost ista k’o vrijednost pive limenke Pan, a sedimentacija visočija neg’ moja socijalna pomoć. Ne oduševljava me stanje tvoje krvne slike.
– Doktore, šta ću sad? – upita Derviš umilno.
– Nek Vam Vaš drugar kaže šta ćete! – frknu doktor.
– Ja da radim tvoj pos’o? – osu se S. na doktora – Nećeš otaj film gledat’, rođo doktore. Kad znaš primat’ platu znaš i odradit’. Dosta što sam očitav’o nalaz. Derviše, čekam te vani, vidiš da je i ovaj namiris’o grbaču na koju se more popet’.
