Nakon razgovora sa Antom, komšija S. se uputi kući i to uočiše Zeničanke – gošće koje su u selo došle još ljetos na samo dvije sedmice. Zaustaviše i one S.
– Čekni malo! Šta ono ‘oće Anto od tebe?
– Pit’o me za vas dvije. – slaga S.
– Za nas?
– Za vas, za vas! Kaže pazario neku letilicu, pa je izrazio želju da mu vi budete prvi putnici. Kaže odletićete u Zenicu, taman da ne rizikujete, jer otaj M-17 zna bit’ opasan i po ljeti, a kamoli po zimi. Led je čudo, drage rodice. Čak je rek’o da ćete više puta nadletit’ cijelu Zenicu, a onda pregledate jesu l’ vam kuće na svom mjestu i vrćete se nazad vamo.
– Mi da sjedamo s oženjenim čo’ekom i idemo u nebo, neka fala?! Kad Zenice više ne bismo očima vidjele, nećemo.
– Aaaaa njegovoj ženi to uopšte ne smeta, dapače, ona je to i predložila. Kaže tako ste joj postale drage da ne želi da putujete busom.
– Mi smo poštene žene.
– Da vas možda nije – prošapta S. – malo strah?
– Insani iz Zenice ne znaju za strah. – frknu tetka Zeničanka.
– Ma ako je vama toliko do poštenja ide i njegova žena s vama, a mogu eto i ja. U nju, da izvinete, uniđe šestero bez problema.
– De ti nama reci okle njemu pare za oto?
– E, vi k’o djeca. Danas svaka budala ima kola.
– Eto nemaš ti!
– Al’ ja nisam budala. Kao što reko’ danas svako ima kola, pa što onda Anto ne bi ćero letilicu po nebu, jer ima djecu u inostranstvu. Šta je to za njih? Letilica košta samo šesta eura, a oni za jedan mobitel ispljunu dvije hiljade eura.
– Mi s njim, da ti priznamo, ne bismo ni smjele sjest’. On tim ne zna ni rukovodit’.
– Ma uz to dođe upustvo, samo ga dobro proučiš i letiš do mile volje. Kad je se naučio po stare dane na fejzbuk, šta je za njega letit’ po nebu. Nebu ionako fali saobraćaja. On bi bio opsaniji na putu nego u zraku.
Anto s mobitelom krenu uz put, a Zeničanke ga čudno pogledaše i skrenuše poglede prema S. cegeru, pa okrenuše temu nabrzake da izbjegnu razgovor sa Antom.
– Opet pivurina nakupov’o?! – frknuše i namignuše S. da sarađuje vjerujući da će tako izbjeći Antu.
– Drage rodice, ne jedu vam moje pive hljeba!
– Budala! – frknu Anto – Bolje da uvede internet, da kake mačkice tamo nađe…
– Ti šuti! – narediše one – Ti onu djecu financijski devastira sa svojim idejama o letenju. Jadan ne bio, da je Bog stio da letiš bio bi ‘tica. Samo im džaba izbijaš pare iz džepova! Pu, sramoto jedna!
– Vi da ste pametne imale bi profile na fejzbuku i znale da dronom ne leti ljudstvo. Ovde ste toliko vremena, a nikako niste uznapredovale. O maj gad (OMG), s kim sam se ja naš’o raspravljat’. – izusti Anto i ode kući.
– On je nama nešto masno lan’o. Šta mu znači ono “o maj gad”?
– Ja sam čuo da je rek’o da je neko od vas gad! – izjavi pijani S.
– E, zbog ovog će selo gorit’. Idemo mu ženi!
