Prošle su godine komšiji S. u džep od države kanule dvije stoje. Odmah se on latio trgovine, ljudski napio i zasp’o k’o bebać. Vide njega dvojica šarlatana iz sela, pa ga probude.
– Ustaj, rode! – poviču svečano – Ustaj! Ne postaje čovjek svaki dan otac.
– Otac? – u čudu će S.
– Žena ti se, bolan, obebila! Dobio si sina. Idemo mi sad u kafanu da proslavimo.
Uguraše oni S. u auto i pravac kafana. Letva pijani S. nije ni analizirao njihov postupak već je uredno isprimao čestitke, diskutovao o imenu svog sina sa gazdom kafane i konobarom, birao krštenog kuma, grlio znanog i neznanog i naravno zijanio sav novac. Ujutro se probudio u svom krevetu nešto prije sedam, pa se sjetio da nije ni oženjen, a kamoli taze otac, što ga pravo ražesti i odluči da se osveti onoj dvojici. Srknuo je kafu s nogu i uputio se u selo.
– Rodice! – tihano je zovnuo ženu jednog od one dvojice – Ne valja ti čet’eres’ dana odat’ po vani nit’ šta radit’. Idi u kuću, lezi kraj bebe, ja ću to što ti radiš pozavršavat’.
– Kakve bebe, jadan ne bio?
– Pa, sina! Mi sinoć “Kod Ćase” proslavljali što je onaj tvoj dobio sina.
– Šta to pričaš?
– Auuuu, jesam zarib’o! Ništa, ništa, žurim!
S. je požurio kući onog drugog, pokuc’o na kuhinjski prozor i žena je izašla.
– Sna’o, nemoj se puno izlagat’ vanjštini, ‘ladno je! Ja sam prispio samo na momenat da ti čestitam sina. Doću ja vama maksuz s obrazom kad prođe četeresnica. Ne valja bebu odma’ gledat’ da se ne urekne.
– Kakvu bebu? Ti na uranak pjan!
– Ma kako i ne bi bio, sna’o, kad nas je onaj tvoj sinoć “Kod Ćase” svu noć častio, jer je post’o otac sinu.
– Jesi li ti siguran?
– Ama, ženo, pitaj Hamdiju Ćasu, njemu je sinoć najviše para nakapalo, a kome je nakapalo taj najbolje zna okle mu je nakapalo – od onog tvog, jer je post’o otac.
S. se vratio do moje kuće njivama da izbjegne prvobitno žarište, a selom je već odjeknuo haber da je jedan od one dvojice dobio vanbračnog sina, jer su žene otvorile duše ženama prije nego su probudile one svoje osumnjičene, a selo kad čuje nema nisam ja, otac si sinu, pa makar i izmišljenom.
– E, jesam ih, sekano, uvalio – cerekao se S. – neće oni bez ijedne šljive proć’ nakon što su mi zijanili jedva dobijene državne pare nenamjesnki! Ja sam smislio način kako ću nanovo zgrnit’ lovu, pa nek i oni smisle kako će opravdat’ sinoćni izostanak iz bračne postelje. Oni dvojica ne podnose alkohol, pa su trube do podne i to omogućava njihovim ženicama da im organima isprepomiještaju mjesta bez kapi znojke. Na kraju krajeva, jest mi sad ova čitava priča bez moje bebe žalosna, jer sam joj nadio i ime – Dražen!
A ja se zamislila, otputovala mislima u djetinjstvo i nešto razmišljam kako je lijepo biti dijete, pa makar i S. izmišljeno dijete zbog kojeg se organi pripomiještaju.
