Pustite djecu
Pustite djecu neka budu djeca.
Ne odrasli ljudi u tijelu malom.
Pustite ih da bez premca
Trče za nekim, svojim gralom.
Pustite djecu neka budu djeca.
Nek’ rade što im duša želi,
A kad zbog tuge tiho jeca
Dajte joj razlog da se veseli.
Pustite djecu neka budu djeca.
Ne tovarite mnoge na njih brige
Da ni petka nemaju, a ni sveca
Svaka obveza treba da se stigne.
Pustite djecu neka budu djeca.
Dajte da jednom spavaju do podne.
Pa šta i ako jednog dobiju keca?
Imat će kad briga da ih pogne.
Ta i vi biste se vratili u te dane,
Na put bez mora do sreće zdenca.
Ne dajte zato međ’ odrasle da rane,
Pustite djecu neka budu djeca.
Matea Tunjić
