Dođe meni komšija S. na kafu i čašku ljute. Riječ po riječ, gutljaj po gutljaj, načnemo temu o ljubavi, tačnije o bivšim ljubavima.
– Moja sekano, ja sam u mladosti bio zaljubljen u D. Uf, kad se samo sjetim… Ja nju baš i nisam zanim’o, al’ ja imam stručno objašnjenje za to.
– Koje?
– Imala je sve što jednoj ženi Bog more dat’, al’ vala ukusa nije imala za izabrat’, to ti je čudo jedno. Kasnije se zarati, ona ode u neku daleku zemlju, a ja ostad’o džabe se nadajući da će joj svijet proširit’ vidike nakon kojih će se zaljubit’ u mene. Ona se tam udade. To me baš pogodilo. Kad sam čuo da dolazi kući, angažov’o sam se maksimalno, jer sam želio da ustanovi šta je mogla imati i da se pokaje. Odem ja Mirkanu da me lijepo podašiša, okupam se safunom, obučem sivi sviter na V izrez ispod vrata, pripnem pantole kaišom za struk da vidi kol’ko sam vitak, ma udesio se ja znaš kako. Onda razmutim vode i šećera i tu smjesu metnem na frizuru da se ne razleti i malo na brkove da se usijaju.
– Šta je onda bilo?
– Truo izvor informacija. Trebala ona doći, al’ je moj izvor pogriješio dan. I ja u iščekivanju ost’o bez para, pa me kona angažova da joj podmjeru donesem iz trgovine. Tad je kona imala slomljenu nogu. Meni se cesta izmače ispod cipila dol’ kod Šumice i buš – upanem na nos. Krvari nos, krvare ruke, sve ja to otarem od onaj džemper, od bola se oznojim, znoj uloji frizuru, al’ ‘ajde kontam blizu je trgovina, sad ću ja kući pa sve to zamijenit’ i sanirat’. I čim ja uđo’ u trgovinu, vidim nju – moju voljenu D. Eto ja se noliko sprem’o da ostavim dobar fizički utisak, a pred nju iziš’o krvav k’o da sam iz vampirišta doš’o.
