U školu sam išla sa rođakom Borisom, sinom mog amidže. Od Borisa sam starija pet mjeseci i pet dana, ali to nije bila prepreka da pohađamo isti razred. Naš mlađahni učitelj Elbin trudio se da nas nauči svemu onome što jedan prvačić treba da zna, a pored toga davao nam je i dragocjene lekcije što životne što one iz bontona. Taman mi naučili i štampana i pisana slova kao i određene računske operacije, uveliko počeli čitati i preračunavati sve što se da preračunati. Jednog dana drugar iz razreda podiže dva prsta da učitelja nešto upita i tu nastade nešto novo – lekcija o persiranju. Blagim tonom objasni učitelj i drugaru, a i svima nama da se starijima treba persirati.
– Istina, ja sam to već znao – odvrati drugar nonšalantno – al’ ti, bolan učitelje, nisi nikako star i šta tebi imam vikat’ Vi kad si ti mladi ti!?
Tad učitelj objasni da jeste mlad, ali da je od nas ipak stariji, pa shodno tome treba da postoji i ta razina poštovanja.
Nakon nastave vraćamo se Boris i ja kući i on shvati da sam ja starija i da mi treba persirati. Složila sam se govoreći:”Tako je, između nas stvarno treba postojati ta neka razina poštovanja.” Persirao je meni Boris sigurno pet mjeseci, a ponekad mu se znala omaći i TI varijanta i tad sam ga znala ukoriti ljuta što ne poštuje onih pet mjeseci i pet dana razlike u rođendanima. Dođe on po mene jedne subote ujutro da se igramo, ali ja još uvijek nisam bila ustala.
– Probudite se! – drmao me – Hoćete li da se igramo? De ustanite, molim Vas.
Mojoj je mami sve to bilo čudno, pa ga upita zašto se on meni tako obraća.
– Strina, ona je starija od mene, pa joj zato persiram.
– Gospode Bože, pa to ne ide tako! Vi ste djeca!
Tek tad nama ništa oko persiranja nije bilo jasno koliko god se mama trudila da nam objasni društvene odnose i varijacije koje ih krase, ali te smo subote prešli na ti, pa nek poštuje ko koga hoće, nama je igra ipak preča. Doduše, dogovorili smo se da ćemo u životu jednog dana kada odrastemo postati velike kajle kojima će svako perisrati, pa i oni stariji od nas. Eh, kako smo se slatko prevarili, jer kada smo odrasli postade nam bitno samo jedno – da ostanemo velike kajle isključivo jedno drugom za sva vremena.
