Nakon što komšije S. nije bilo nigdje dva dana, a ni na telefon se nije javljao, uputimo se nekoliko komšija i ja ka njegovoj kućici gdje smo ga zatekli živog i zdravog. Naime, izljevao je šamot pa mu se zbog toga nije pušilo iz odžaka, a slučajno je isključio ton na telefonu i eto, pomisli čovjek svašta. U S. sam kući uočila dekoraciju “HOME” koju je on nakon čišćenja prekrojio u “MEHO”, jer mu je riječ MEHO bila jedina logična riječ koja se može sklopiti od datih slova. Tu je dekoraciju inače kupila jedna od njegovih sestara. Nakon obilnog smijeha zbog dekoracije odemo mi svako svojoj kući, a S. dođe kod mene naveče na jednu ljutu i tu se mi u priči dotaknemo Mehe firmaša, jednog daljeg komšije. S. sumnja da je neka od sestara bila zaljubljena u njega, pa da je zato kupila ona slova.
– Moja sekice, onaj je Meho u očima žena vazda bio frajer. Đe god dođe sve žene lete oko njega. I sad kad ima godina, opet se sve okreću za njim. Još se i školov’o, izučavo ekonomije i zna s parama. Eis, znao bi i ja s parama bez otije ekonomija da su mi tata i mama dali nolikačko nasljedstvo. Zna on platit’ i pivu, nije da ne zna, al’ lako je platit’ pivu kad imaš svoju firmu i sedamdeset radnika. Ha, pa platim i ja pivu jaranima kad imam para, a nemam firme ni tolikačke radnike. To samo govori da sam ja lakše ruke od njega, jer ja od svog malo dam, a on od svog puno, ogromna je to razlika. Mada, da ne bude zabune, nije Meho loš, samo nadimak Firmaš malo zbuni ljude, pa pomisle da je nadmen. Meni neke stvari što se tiču njega ipak nisu jasne.
– Koje?
– Eto, na primjer, ja visočiji od njega, kad ‘odam imam taj neki svoj ponositi gard, jer glavu dignem k’o srndać, pa izgledam otmjeno, dok on nekako pravo gleda i blago pogne glavu, znam sve priče o svakom, jer čujem svašta kod trgovine, a žene vole priče, mogu popit’ više od njega, mogu ponijet’ više težine od njega, jer stalno nosam pive, pa sam razvio ramena, pojest’ više od njega, potrošit’ više od njega, al’ sve mi to izgleda džaba, jer žene samo u njega gledaju.
– Baš me to čudi. – izjavim jedva se suzdržavajući da ne prasnem od smijeha.
– I mene, sekano. Al’ nema veze, neka onih slova u kući, ne jede meni Meho ‘ljeba nit’ mi pije pive, pa da ga ne mogu trpit’ u slovnom obliku u rođenoj kući.
