Komšiji S. na uranak neko lupa na vrata. Znao je po načinu kucanja da je Derviš.
– Šta lupaš? – frknu prije nego je otvorio vrata – Ima zvono označeno na prekidaču lijevo, oštetićeš mi vrata.
– Rođo – izusti Derviš sramežljivo – donio sam ti poklon.
– Aaaa, to si ti! – napravi se S. budala – Upadaj! Šta si mi to donio? Piva?
– Jok, šampona.
– Šampona? Je l’ ti to mene vrijeđaš? Mogu ja radit’ ono, da izvineš, i bez otije šampona. Da mi je samo znat’ ko ih tebi dade!
– Nisam donio, jadan ne bio, šampona za ić’ u zijan već ovih šampona ispred kojih se ne mora vikat’ da izvineš.
– Aha. Šampona za kosu?
– Baš otih. Znaš kako fino mirišu.
– Pa što ih nisi sebi ostavio kad su tako mirisni?
– Ma ja te hemije ne trošim. To kad metneš na glavu, ne moreš isprat’ nikako. Nemam ja živaca za toga, ja sam ozbiljan čovjek.
– Pa ko ih tebi dade kad ih već ne trošiš?
– Ma sestra nauzimala. Evo sve sam ti kozmetičko donio što je kupila. Kupila mi je i namjernica, ali je neko nasjetovo da sve ponačinje. Dva sam sata čamio pred trgovinom da kome tušnem šta od ovog za sitne pare, al’ niko neće ništa da kupi, a krenilo mi pivo, uf. Odbili me i Mido i Murat i Ivica!
– Eto sad znaš kako je meni s mojim sestrama. Sve mi ponačinju, sve. A kad ti je to sestra kupila?
– Juče.
– Čuuuuj? Ti meni reče da je ona prekuče digla sidro.
– Nije sidro već ručnu. Ona nema brod već kola.
– Vid’ budale, đe se ba, Derviše, vozi dignute ručne? Pa zar nije otišla kući?
– Sinoć je otišla kući. – slaga Derviš – valjda promijenila plan. Znaš kakvi su oni sa zapada, vazda nešto planiraju, pa raskaste u posljednjoj minuti.
S. je znao da Derviš laže, pa ga zato nije ni ponudio nenačetom dvoguzom koja je bila u susjednoj prostoriji.
– Nameljaj se ti ovim – poče ga Derviš savjetovati – i daj drugu šansu onoj sisuljici.
– Jok! Imam ja svoje ja. Prevarila me, a ja prevaru ne praštam. Ionako mi se sviđa druga.
– Joj, dragi S., hajde da se mi držimo piva, to nam najbolje ide. – poče savjetovati ne bi li se rođo S. bragn’o njegove lijepe sestre.
– Kojih piva, jadan? Đe su nam? Meni se žene pravo osladile. Tačno ne znam kako sam ‘volike godine izgur’o bez njihova bliskog prisustva.
Derviš je bio vidno uznemiren.
– Sutra ću ti malo navrnit’ na sijelo. – izjavi S. – Ima izgleda da ću nabavit’ poločicu rakije.
– Neću bit’ kod kuće.
– A đe ćeš?
– Tetki Timi.
– Onoj što s njom ne govorite od devedeset i šeste?
– Neki smo se dan izmirili.
– Ako, ako. I neka ste. Rod ste, nije dobro da zatežete. Kad pođem na pijacu uvratiću joj se da kažem kako sam sretan što ste se izmirili.
Derviš se počeo znojiti. Zapetljao se u vlastitim lažima. S. je skovao paklen plan dok je slušao Derviša kako petlja. Još danas će mu sačekat’ sestru i nalagati joj kako je Derviš svu kozmetiku uključujući i šampone prodao za tri marke za koje je kupio dvoguzu i limenčicu. Još će joj reći i imena ljudi kojima je nudio stvari da dokazima potkrijepi rečeno. Ko me neće za zeta, dobiće me za dušmana, samo laganini! – pomisli S.
