– Sekano, sekano – povika S. sa vrata – reci marku soka koji ‘oćeš da ti kupim, pun sam k’o brod. Imam bruto trideset i tri marke.
– Bruto?
– Bruto, bruto. Vidićemo kolikački je neto tek kad se podmirim, pa šta ostane to je onda neto.
– Ma ne treba sok, hvala ti kao da si kupio.
– Treba jašta. Uzeću ti onaj velikački dvojni C.
S. je od zeničkih para, kupio ceger pun piva, tri paklenceta smrduči cigara i meni sok. Požalio mi se kako ga svi ismijavaju kod trgovine i kako se Derviš zakleo trgovcu da će se osvetiti S. jer mu narušava neukaljani ugled i obraz kuće.
– Jake mi kuće, seko. – konstatova S. – Odo’ sad upalit sebi televiziju, pit’ pivce i radit’ ono što najbolje znam – ništa.
S. je upalio televizor i našao neku emisiju o drogama. Pio je pivo, pušio i često išao do kupatila da izmokri potrošeni bruto iznos. Napio se k’o nikad i utonuo u bezbrižan san. Koninog je muža nazvala S. sestra i dogovorila se s njim da dvorište pospe vapnom, jer je u S. avliji oko ograde trava baš rijetka. Konin je muž na uranak vapnom poprašio cijelo dvorište, pa nazvao naredbodavku da joj javi da je završio posao i upitao iz znatiželje zašto brata nije zadužila za tu rabotu.
– Zvala sam ga, ali se ne javlja. Ljut je na mene. Čak sam mu zaprijetila da neću struju plaćati ako ne spusti nos, ali džaba. Kaže da su i prije ljudi živjeli bez struje i da se tad najbolje, da izvineš, uživalo.
Konin se muž slatko nasmijao i slučajno pogledao kroz prozor. Mamurni S. je namontirao kablo na česmu i mahnito prskao dvorište.
– Bježite, rodice! – vikao je Zeničankama – mogu vas polit’. Joj, Derviše, Derviše, na robiju si me kont’o poslat’!
– Šta to radiš? – siktale su Zeničanke.
– Sakrivam dokaze. Ovo je kokain. Derviš ga posvuda posuo da me smakne iz sela, jer sam zaljubljen u njegovu sestricu. Pozn’o sam ovu supstanciju čim sam je vidio kroz prozor. Da ovo nisam na vrijeme uočio, ja bi u Zenicu prije vas otiš’o. ‘Ajte gor’ do kapije i pazite da neće milicija. Začas ću ja ovo smokrit’.
– Jadan ne bio to je vapno.
– To je vapno u Zenici, ovde i u krivičnom zakoniku je to kokain. Sinoć sam gled’o emisiju.
– To je da trava bolje raste.
– Jok. Ovo je da robija bolje raste. Od ovog robija raste k’o ‘ljeb kad ga poprašiš germom. Još da me optuže da dilujem, auuuu. Odma’ bi selo reklo da od ovog živim, jer nemam ni marke primanja nit’ đe radim, a živim život iz snova.
– Hajvanu, šta to radiš? – dreknu konin muž kroz prozor.
– Vadim se iz govana, eto šta radim.
– To sam ja krečom avliju posuo. Rekla mi tvoja sestra. Vapno je kreč, bolan ne bio. Znaš li ti pošto je kokain? Baš bi ga ko po tvojoj avliji posip’o.
S. odahnu. Bijelilo se samo malo uz ogradu koja ga dijeli sa konom.
– Jebalo majku i oto vapno kad na koks liči! – izusti S. i uđe u kuću.
