Došli meni komšija S. i Derviš na kafu.
– Znaš šta – poče Derviš – mačke su zauzele moju stolicu.
– Derviše, ako nisi primijetio uz sto dođe šest stolica od čega ti je pet raspoloživo. Ti si navik’o da se stalno nešto buniš.
– Dobro, al’ nije to to.
– Nisi u školi da imaš zaručeno svoje mjesto.
– Mene mačke nerviraju.
– I ti njih nerviraš. Vidi, bolan, kako su samo lijepe. Bane – obrati se komšija S. mačku – ti si ovjerena kopija svoje mamice.
– Nije vala, ima razlike. Rođo, očni te vid izdaje.
– Ma jest’!
– Nije!
– Jest’!
– Kako će bit’ ovjerena kopija mamice kad im se dezen na nosovima razlikuje?
– Pa rek’o sam ovjerena kopija, a ovjerena kopija ne izgleda 100% k’o original, jer ima pečat dodatno. Ne vrijeđaj moje poznavanje administracije, živ bio!
– Izvini, rođo! – skrušeno će Derviš – Ja mislim da bi ti sa svojim znanjem vrlo lahko mog’o postat’ notar. Stvarno imaš šlifa. Baš bi se neko drugi sjetio otoga s pečatom, skidam ti kapu.
– Da se nisi usudio pipnit’ moju kapu. Jadan ne bio, smrz’o se po glavi!
