Komšija S. se jedva smiro nakon afere sa krečom. Otvorio je dvoguzu koja mu je ostala od prethodnog dana, izašao napolje i treser’o šljivovo drvo na drvenoj kozi i, kako šejtan nikako ne mjeruje, dođe mu Derviš. Bojao se do juče najboljeg jarana i njegove osvete. Odlučio je povući jedan lukav potez i ne stvarati dušmane bespotrebno.
– Rođo Derviše, ajmo u kuću – počeo je kmekati – ja tebi moram nešto priznati.
– Znao sam! – frknu Derviš ljutito.
– Ja sam ti, dragi moj Derviše, i dalje zaljubljen u onu sisulju. Neki sam dan muhabetio s tvojom sestrom iza hrasta i molio je k’o Boga da mi u tančine objasni kako da osvojim onu moju.
– I šta ti je rekla? – upita Derviš i odahnu.
– ‘Oš pive?
– More.
– Rekla mi da je najbolje da je zaboravim, ali mi nije rekla kako. Eh, k’o da je tuđa žena bogdom lekcija iz matematike, pa da je preko noći zaboravim. Čak sam tvojoj sestri uručio ljubavno pismo namijenjeno mojoj voljenoj da mi ispravi gramatičke greške, jer je ona školovana. Ali tu sam napravio grešku – umjesto pisma dao sam joj spisak za radnje, a trgovcu sam dao pismo.
– Pa što to meni k’o jaranu nisi isprič’o?
– Ja, pa da me osuđuješ i kriviš. Treb’o mi je savjet iz ženske glave. A, iskren da budem, nisam te htjeo ni opterećivat’. Imaš ti i svojije muka.
– Istina. Imam muka. Izbi mi neko sto eura.
– Šta misliš ko je?
– Trgovac! Nema ko drugi. Budala. Nije skont’o da mojih sto eura začas postane njegovih sto eura. I šta ćeš ti sad?
– Pokušat’ napisat’ drugo pismo, al’ mi prpa počet’. Još mi tvoja sestra donijela slatkiše. A znaš šta, ja sam raširio lažne informacije da volim tvoju sestru samo da bi moja sisata bila ljubomorna.
– Ja sam to naslutio… – izusti Derviš spasonosno – Ti igraš taktički.
S. se u sebi smijuljio i sipao Dervišu pivu.
– A što ti mene, rođo, slaga da ti je sestra otišla?
– Ma poboj’o sam se za njen brak.
– Jakog mi braka ako ga ja mogu rasturit’.
– Nemoj se ljutit’, ljubim te. Mi smo jarani.
– Ja sam ovde jaran. – naredbodavno će S. – Da samo znaš kolko sam se obruk’o kad sam ti se uvratio tetki Timi…
– Izvini, pajdo.
– Žena mi rekla da bi prije gola otišla u čaršiju nego vama u kuću. Još me napala da sam je doš’o izazivat’ i izmarškala me k’o kera iz avlije, a narod iz komšiluka gled’o. – nalaga S. mrtav ozbiljan.
– Izvini… – skrušeno će Derviš – Neću te nikad više slagat’. Čim u džep metnem kakvu šuškicu, počastiću te radi ove sramote.
Nakon što su popili pivo, Derviš se uputi kući, a S. se slatko ismija. Naslađivao se čitavu minutu, a onda mu banuše ljute Zeničanke sa štapovima da ga tuku, jer je svakom kupljenom artiklu bio istekao rok i povikaše:”Otvaraj! Ako ne otvoriš, provalićemo, pa će i tebi isteć’ rok.
