– Da sestra zna kako smo našli pare i popili… – smijuljio se Derviš.
– Što ne zna neće je ni bolit’. – uzvrati S. – A to su, ako ćemo pravo, i tvoje pare i ti sa svojim moreš radit’ šta te volja.
– Upravu si.
– Ti čuvaš kuću k’o pas da je ko ne obije, ustvari ne k’o pas, jer da si pseto morali bi nać’ nekog da ga na’rani triput dnevno, dok ti jedeš sam i spremaš sam. Pas ima djelokrug rada, to jest’ dokle je lanac dugačak, dotle je i on operativan, dok ti spadaš s nogu da sve bude uredu trčeći na sve strane.
– Sve istina. Oni mene ne cijene dovoljno.
– Odakle ti je zet?
– Ma iz nekog mjesta dugačkog imena, teško tam stić’, a još ga teže izgovorit’.
– Pije l’?
– Jok. Odma’ je on meni post’o sumnjiv. Ne pije, ne puši, znači ima nešto treće.
– Koje?
– Ja mislim da se kurva.
– S kim?
– Nisam siguran, al’ doće to do mene, samo bože zdravlja.
– Otkud ti to?
– Stalno me pita “Derviše, imaš li kak’u, eno ona je tvoj kalibar, ima l’ šta, da izvineš, natačke”. Prokljuv’o sam ga davno. Svako priča držeć’ se sfere u kojoj je najbolji, svako. Mene i tebe ne zanimaju sličice onije fudbalera što djeca skupljaju. Zaključak – ne pričamo o sličicama, jer nam ne okupiraju pažnju. O pivi rado pričamo. Je l’ sad jasno?
– Jest. To je to. Razjasnilo mi se. Samo ti mogu ti
reć’ da napreduješ. Ovako razborito razmišljanje i način mislećeg procesa me oduševio prilikom izlaska govornih cjelina iz tvojih usta. Polako ali sigurno kaskaš ka evropskim trendovima zaključivanja što je jako pohvalno. Dva uzroka spajaš i uviđaš njihove posljedice koje naprave haos kad im se putovi ukrste. Derviše, svaka čast.
– Nek sam i ovo doživio! – veselo će Derviš.
– Lako je napredovat’ uz mene, de bez mene.
