Djed Anto je ustao rano, skuhao kafu i odmah se latio svoje najveće ljubavi – Fejzbuka. Iskoči mu vijest da se Fejzbuk ipak neće ugasiti u Evropi, pa na uranak nazva S. da se sretna vijest proslavi kako dolikuje. Mamurni S. jedva odvoji glavu od jastuka kad ču telefon.
– Dragi S., pohitaj odma’ kod mene na slatku.
– Rođo Anto, da si rek’o na ljutu, ja bi iz ovije stopa doš’o, al’ na slatku ne dolazim, nisam dijete. Ja sam slatko davnije dana prerast’o.
– Ama, čovječe, kaže se na slatku kad se nešto lijepo dešava, al’ se bez problema na slatkoj može popit’ šta ljuto, to ljudi uglavnom i rade.
– A šta se to lijepo desilo? – upita S. dok pokušava naći pantole.
– Ne gase Fejzbuk.
– Aha. Eto me.
S. i Anto su zasjeli u maloj kuhinji koja se brzo zagrije.
– Rođo, kako meni prija čaška ljutine na gladno! – oduševljeno je uborio S. dok ispija rakiju.
– I meni prija što ne gase Fejzbuk. Tačno me neka milina spopane kad o tome mislim.
– Jest lijepo jutro kad na uranak imaš šta potegnit’.
– Jest vala lijepo jutro kad ti profilu ne prijeti opasnost.
– Tačno mi se milina pogledat’ u ogledalo i vidjet’ da su mi rumeni obraščići od ove jabukovače. – vikao je S. dok odlaže ogledalo na sto.
– I meni je milina pogledat’ moje obraze na novoj profilnoj. – nevino će Anto.
– Popio sam pet čaški i nekako se osjećam baš momački.
– U minuti sam dobio pet lajkova za ovu sliku. Obećaje!
– Otkud ti sabah zorom? – upita Antinica S. ulazeći u kuhinju.
– Ja ga zvao! Đe dobro jutro, ženo?
– Ma sva sam bunjeglava, božemeprosti, evo doš’o račun za struju…
– Razumijem! Oprošteno! – svečano će S. – I u mene je, da izvinete, ogroman. Ja kad ga, da izvinete, primam od postara ‘oće nešto da mi bude.
– Joj, ženo, ti samo brineš brige. Odvadi malo, živa bila. Bitno je da broj plateži ne bude veći od broja našije godina kad se saberu.
I tu nastade monolog svađa. Dok je Antinica brojala, Anto je odmahivao glavom kao kakav mudrac i lajkao slike svojim prijateljima. S. je donasipao rakiju, a kada mu postade mrsko da donasipa, poče piti iz flaše. Pošto nije ništa jeo, jabukovača ga je brzo ofijunila.
– Ostavljaj tu rakiju! – dreknu Antinica – Vidi ti njega! Dok mi beremo jabuke, on iz hladovine u hladovinu.
– Rodice, ja nisam alkoholičar, pa da moram svo ljeto tečnu zimnicu spremat’.
– Ti si neradnik!
– A ti, ženo, iznovijetaš k’o kaka trudnica. Sve ti smeta, sve.
S. je dodijalo slušati prepirke na uranak, pa se uputio kući.
– Đe se to ti naloka na uranak? – viknu kona.
– Kod Ante na slatkoj.
– Na slatkoj? Povodom čega?
– Ma šta ja znam povodom čega, nisam baš pratio razgovor, jer sam bio okupiran flašom. Dobra ona jabukovača, uf! Znam da su neku trudnicu pominjali, bezbeli im neko trudan, pa slave.
