– Otvarajte! Dogorilo je do noktiju! – derale su se Zeničanke ispred Antinog toplog doma.
Antinica je izašla iz kuhinje i otvorila vrata. Bez pozdrava su uletjele u kuću.
– Đe otaj tvoj da ga zgromimo?
Anto i S. su izašli iz dnevnog boravka u tamni hodničić.
– Šta je sad uradio? – pitala je Antinica i briznula u plač.
– Zvao nas na mobilni i dahć’o. Mi smo poštene žene!
– Anto! – ruknula je Antinica.
– Ma nije dahć’o, duše mi, samo je jednom dahn’o. – pokušavao ga je S. opravdati.
– Ma nisam dahn’o od bezobrazluka već od muke.
– Otkud ti njihov broj? – pitala je Antinica.
– Dala mi Kata.
– Koja Kata?
– Ona S. Kata s fejzbuka.
– Saš ti vidit’ i Katu i fejzbuk! – povika tetka Zeničanka i izvadi iz džepa čekić – Prvo ću ti mobitel ovim dotuć, pa onda glavu!
– Nemoj, pustite me da prvo objasnim, pa onda radite šta vam volja. Javila se nama Kata – mucao je Anto – zaljubila se u S., pa nam dala svoj bosanski i austrinski broj, a mene je nagovorila da S. napravim pasoš i da mu dadnem tri puta po dva’est marki. I umjesto svoj broj dala nam je vaš, a umjesto svog austrinskog broja dala mi je broj mog sina. Kad smo napravili pasoš i slikali joj ga, nestala je s fejzbuka i ostavila mene bez para, a S. u dušu ranjenog. Zato smo je odlučili na broj kontaktirat’ i desi se to što se desi. Evo imam i dokaze da vam sve ovo potvrdim. Sve je slagala, sve!
– Nije, rođo. Rekla je da sam muževan, a to je istina. Dakle, nije baš sve slagala.
Zeničanka spusti čekić i zamoli Antinicu da joj da svoje ‘očale, pa je čitala poruke.
– Anto, sinji kukavče, okle tebi ideja da bi S. pogledala ženska s ovolikom pemzijom?
– Jer sam lijep i vitak k’o jela! – frknu S. – A ljepota je najveći adut.
– Vidi stvarno dala naš broj, cccc.
– De vi meni sad dajte spisak ljudi koji imaju vaš broj! – naredi Anto i ode po teku.
– Imaju naši odavde, trgovac jer smo punile kredite, ima tvoja žena, F. i Efovica, Dragana Špicina, Manda Franina, Janja Kesina, Ana, Finka Ivekovica, Danica Mladenovica, Milica Kovačova, Ljuba Tekić, Dragica Franjić…
– Ima l’ ko da vašeg broja nema? – razočarano će Anto – Ovo je širok spisak, a još se u mojoj glavi širi, jer je svako od ovih mog’o svojoj djeci dat’ vaš broj! Sumnjate li vi na koga?
– Ne sumnjamo.
– Rodice Antinice, aj ti nama stavi jednu kaficu! – umilno će S. – ne mogu kraj čekića suvije usta razmišljat’.
