Nestade vode u selu i to na prvi dan ljeta. Svi se mi sjatimo kod koninog muža i zaišćemo po bučvaru vode jer nismo bili spremni na to što nas snađe. Kod njega se, inače, u hladu pod kućom nalazilo mnogo nasutih bučvara i on rado nama svima dade po petolitru vode, ali se među tim petolitrama plavog čepa nađe i nekakva rakija pa nekome dopade i bučvara rakije. Taj se neko nije javljao da koninom mužu vrati rakiju. S. je odmah prekrižen sa spiska mogućih utajivača jer je bio trijezan danima nakon tog događaja pa mu niko i ne reče za nestalu rakiju. Svi smo međusobno nagađali ko bi mogao utajiti greškom datu rakiju koninog muža, dok mi jedno jutro ne dođe S.
– Seko, da izvineš – mudro će S. – dao mi konin muž onda kad je nestalo vode nekakvu rakiještinu. Ja sam im’o vode kod kuće i kod njega sam otiš’o po bučvaru jer sam vidio da svi idu, a ne zato što mi je trebala. Pošto voda dođe odmah naredni dan, nisam puno ni obrać’o pažnje na dobijeni sadržaj petolitre. Jutros slučajo prilikom rutinske kontrole otkrijem da sam spav’o danima suva grla u kući u kojoj ima pet litara rakije, ej pet.
– Pa hoćeš li mu vratiti tu rakiju?
– Đe si ti, bona, vidjela da se poklon vraća?
