Komšija S. u radnom modusu kao i Derviš nakon što je konina rodica odbila njihovo udvaranje. Dođoše mi na čašku ljute. S. nosi neke papire.
– Rođo, šta ti je to?
– Naš’o stari oglasnik u podromu i sinila mi odlična ideja.
– Kakva?
– Da Derviš i ja metnemo ljubavni oglas u novine.
– Šta ćemo napisat’?
– Malo sam proučio materiju i sažeo sve. Momak, nikad ženjen, dakle nema šanse da bivša zakuca na vrata zajedničke imovine, bez djece, pa samim tim i bez alimentacija, ekskurzija i ostalog, fantastičnog izgleda, iz daljine podsjećam na Ronalda, a iz blizine na sebe. Neću koristit’ ovo ugodnog izgleda k’o iz oglasa, djeluje jako odbijački. Da nastavim, stambeno zbrinut, nezaposlen…
– Nezaposlen? Znaš ti šta to znači?
– Znam. Žene su sposobne same za zaradit’ i koji će njima đavo zaposleno muško? Zaposlenom muškarcu na kraju radnog vremena nije do života, a kad dođe kući logično mu nije ni do žene, je l’ tako? I kad će on njoj stić’ da se posveti, da tepa, da bude veseo i da nju uveseljava?
– Hoćeš šta stavit’ za alkohol?
– Nipošto. Neće ona ni skontat’ da ga volim. Ih, dok je ona na poslu ja se mogu i napit’ i otrijeznit’ i večeru zgotovit’. Staviću i da lijepo kuham.
– Ti? – frknu Derviš – Šta ti znaš napravit’?
– Sad ću ti deset jela nabrojat’, taman po dva obroka dnevno za radne dane, a ona nek vikendom kuha. Znam upržit’ paprike i metnit’ po njima kajmaka, znam napravit’ prženice, uf lijepe budu znaš kako još ako staviš po njima malo kajmaka, palentu s kajmakom, lijenu pitu koju zameljam kajmakom mrtva bi usta jela…
– Stani, bolan, stani! – naredi Derviš – Šta ako voljena ne voli kajmak? Ti si, rođo, uz dužno poštivanje bez kajmaka izgubljen slučaj.
