Posljednji dan godine ostaće u selu upamćen po putniku torbaru koji je banuo oko podne na vrata komšije S.
– Domaćineeeee! – umilno je povisio glas dok kuca.
– Hajvanu jedan – kreknu pijani komšija kojem je u džepu od praznika ostalo još samo deset maraka – zar ne vidiš šteker na koji trebaš malkice naslonit’ prst i pozvoniš k’o gospodin?
– Ma ja se zanio.
– Pa svi se vi pred mojim vratima zanesete. Ugruvašte mi vaka lijepa vrata, cccc! – govorio je S. iz kuće dok pokušava navući pantalone na duge gaće – A koji si ti, ako se smije znat’?
– Ja sam trgovački putnik. Prodajem testere prve klase. Dva artikla pazariš, treći ide gratis.
– Testere? Neka fala. Ja sam izrađen čovjek i imam tri testere okačene na gredu dol’ u zgradici.
– Ma nije alatke testere već mirisne testere!
– Čuj?! Šta sve narod neće izmislit’?! Veliš da mi miriše dok na kozi testeram daske?
– Ma, gospodine, testere parfema. To su vam parfemi, ali testna forma, nek ostane između nas, i daleko koncentrovanija forma koja treba da privuče kupca, dok je parfem za nijansicu razblažen, zato svima preporučijem da se late testera, al’ o ovom psssst! Kad uđete u parfimeriju, testeri stoje ispred parfema i njih slobodno pršćete da vidite hoće li vam se miris dopasti, dok su parfemi upakovani. Razumijete li me sad?
S. je konačno navukao pantalone i izašao ispred kuće.
– Rođo, sad sam skont’o. Ja bi sad tebe zamolio da mi izložiš ote testere. Iznijeću ja par zimskije jakni, pa možeš po njima, da izvineš, prskat’, jer se kod mene na odjeći najduže miris zadrži.
Putnik torbar se obradovao, jer je nanjušio vruću i povrh svega pijanu mušteriju. Izgovarao je nekakva strana imena, kako veli S., i prskao jakne i sa vanjske i sa unutrašnje strane.
– Rođo, sve se kanim da te upitam pošto su oti testeri, a nikako da realizujem nakanu.
– Po šezdedet maraka k’o tebi.
– Otkud meni tolike pare, rođo testerašu? Imam samo cenera, al’ ni njega ne mogu potrošit’ na parfem, jer moram kupit’ piva za doček. Fala Bogu pa sam obezbijedio duvan i papiriće na vrijeme.
Testeraš lanu masno, pokupi svoje parfeme, a onda S. izjavi:”Al’ znam ko će kupit’ ako imaš ženski testera. I ako padne pazar, moja je provizija dvije marone, jer, rođo, ja ipak najviše volim mirušit’ na pivu guzlu marke Erster!” Trgovac pristade. Zovnu S. komšiju kojem je žena za Božić brojala zbog poklona. Naime, taj je komšija ženi kupio šoljice, pa se zbog tog poklona orilo selo:”Šolje, je l’? To mi je fala što rintam?! Ko nema ženu, nema ni magarca! A magarcu položi malo sijena i to je to! Tako i meni samo donosite gluposti, šolje, zdjele…K’o veli daj sluškinji alata da u novom služi! E, neće moći ove noći. Nisi se sjetio da kupiš parfem, pa ja, sluga treba vazda na zapršku da miriše?! Nosi te šolje da ih ne bi dobio u glavu!”
Komšija kupi najnavikaniji tester bez da se pokušao cjenkati, a S. od testeraša dobi dvije marke provizije. I sad je komšija S. u dilemi – koju jaknu obući kad krene u trgovinu po pive, jer sve fantastično mirišu.
Neka nam je svima sretna i mirisna Nova godina!
