Derviš se probudio jedno jutro i ustanovio da se dešava nešto krajnje čudno. Naime usta su mu bila suha kao barut, a nos začepljen. Odmah je probudio komšiju S.
– Rođo, ustaj, meni je izgleda putovat’!
– Đe putovat’? Da niđi nisi mak’o dok ne naložiš vatru.
– Ma, rođo, na ahiret!
S. skoči iz kreveta.
– Šta ti je?
– Nos mi totalez začepljen, a usta se sva sasušila. Jedva sam jezik od desni odlijepio.
– To je gripa.
– Gripa? Okle meni gripa? Ja sam to zadnji put bolov’o kad je u Sarajevu bila ona olimpijska igra zato sam i zaboravio kako izgleda.
– Ne znam. Od nekog si je dobio, nije pala s neba.
– Ide Derviš doktoru još danas.
– Ne radi danas doktor, tek sutra.
Jedva je Derviš dočekao sutrašnji dan i prvi se ukazao pred ambulantom. Ubrzo se vratio kući.
– Šta ti je rek’o ‘ećim?
– Isto što i ti juče – ufatila te gripa.
– I?
– Rek’o mi da dnevno mlatnem dvatri hot doga! Problem je što ja za oto nemam para. Jedan hot dog košta tri i po marke.
Nazva Derviša sestra u pola tog izlaganja, pa joj on sve objasni. Čim reče ovo za hot dogove ona odbi da mu pošalje novac.
– Znaš šta, Derviše – prekosutra opet doktor kod nas ordinira, idemo mi da ja situaciju izvedem na čistac. Hot dogovi nisu zdravi. To tebe doktor hoće da još više uhaka i da ti navuče masnoću u krv, pa da apoteke zarađuju još više.
Odu njih dvojica skupa, ali ne bi onaj doktor od prošli put.
– Neka, ja pričam. – reče S. u ordinaciji – Doktore, je l’ zdravija čaška rakije dnevno il’ hot dog?
– Hot dog je nezdrav, a čaška je zdrava dok je jedna, dvije, ostalo je previše.
– Eto jesam ti rek’o!
E, moj doktore, mislim sama u sebi, da ti samo znaš da je njima tajlol hot ustvari hot dog…
