Komšija S. i Derviš odlučili okrenuti novi list i kako vele, od sad voze računa samo o sebi. Potpuno se izolovali od seoskog života, nakupovali sebi piva i cigara, ne dolaze više čak ni meni na kafu, a lišili su i konu i Zeničanke svog svakodnevnog prisustva punog upadica u njihove ženske razgovore.
– Sekice! – veselo će S. nakon dvosedmične izolacije – Moremo l’ Derviš i ja unić’?
– Naravno!
Napravim ja njima po kafu, naspem po čašku i upitam ih za razloge potpunog prekida kontakata sa vanjskim svijetom.
– A, to… – odmahnu S. rukom – Izvršili smo potpuni razotrovavanje mozgova što nam je naveliko trebalo.
– Razotrovavanje? Šta vam je to?
– Detoks, sekice. Nešto k’o društvena dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija, tri u jednom.
– I šta ste postigli tim procesom?
– Postigli smo totalnu neupućenost. Sve je to Dervišova suluda ideja, a ja sam još suluđi što sam uopšte prist’o. Trebali smo nekakvo iscjeljenje da doživimo. To je on pročit’o na telefonu. Umjesto iscjeljenja meni se otvorile žive rane radoznalosti i sve bi’ sad dao za samo jednu terapiju najnovijim vijestima iz sela. Izgubio sam sveznalačku nit i ne znam sad kako da je ufatim. Nije nama treb’o detoks, jer nama oti otrovi što su drugima otrovi i nisu otrovi nego sasvim suprotno.
– Pa šta te zanima? – upitah ga.
– Sve, ali najprvo što me zanima je je l’ se koja žena šta raspitivala za mene?
– Jeste.
– Koja?
– Ona koju ste zavalili za dvije pune vreće namirnica, pa te iste namirnice poslije prodali bud’ zašto, pare uložili u pive i onda se odlučili skrivati k’o miševi od njene srdžbe sve dok se prevarena ne vrati u Bugojno.
– Znači ti znaš? I nismo davali bud’ zašto nego za pare.
– Znam.
– Jesi li šta promijenila mišljenje o nama nakon tih saznanja? – upita me Derviš.
– Uopšte nisam.
– A šta ti uopšte misliš o nama?
– Derviše, ne čačkaj! Misli sve najbolje, jer ona ima ukusa i zna jako dobro da smo kvalitetne ličnosti, sa dvijetri mane doduše, al’ svako od nas ima svog šejtana koji ga ponekad upravi nakrivo.
– E, pa mi smo svoje šejtane detoksovali igrajući se žmire sa opasnom tetom. Živila sloboda! Sad mi je sve do Bugojna ravno.
A ja sam se baš obradovala tom prekidu igranja žmire sa detoksima i tačno mi do Bugojna bi ravno kada sam čula ono “sekiceeee”.
