Došla koni neka doktorica iz grada sa mužem, jer je čula od neke prijateljice da kona ima bundeve idealne za noć vještica. Pošto doktorica nije znala gdje se tačno nalazi konina kuća, zaustavila se pred trgovinom da pita. Tu je dočekaše komšija S. i Derviš, pa čim im postavi pitanje oni se ozariše.
– Oooo, pa rodice doktorice, samo ti nas natovari u kola, odvešćemo te do njenog praga.
– Kako vi znate da sam doktorica?
– Mi znamo sve. Dolazite po bunde za noć vještica.
– Tako je. Uđite u auto slobodno.
Čim uđoše u auto, Derviš se uglavi između vozačevog i suvozačevog sjedišta sa željom da doktoricu nešto priupita.
– Ja imam jedan problem, a pošto si doktorica red je da te pitam.
– Nemoj ženi smetat’, nije na poslu. – opomenu ga S.
– Ma samo jedno pitanje.
– Recite.
– Muči me nadmenost.
– Nadmenost?
– Istina! – potvrdi S. – On je, rodice doktorice, nadmen ne daj ti ga Bože.
– Uzrok nadmenosti je veoma često pretjerana briga za tuđim mišljenjem, stoga nadmenost dođe kao odbrambeni štit, a to što ste priznali problem je pola rješenja.
– Ih! Nama da tuđe mišljenje pive kupuje, mi bismo prešli na vodu. Eto toliko nas oto tangira.
– Meni nadmenost smeta i uružni mi jako lijepu svakodnevnicu.
– Pa prestanite biti nadmeni! – ubaci se doktoricin muž.
– To sam i stjeo, pa čekam da mi ona predloži kak’u travku.
– Derviše, de ti nama opiši nadmenost.
– Ama šta je imam opisivat’, doktorica je, valjda zna o čemu pričam! Naduva mi se stomak i postanem nadmen u trbušnom dijelu.
– To se zove nadutost, jadan ne bio! – nasmija se S. – Nadmenost je u ‘rđavom karakteru i nadmena osoba misli da je bolja od drugije.
– Znači ti misliš da sam nadmen? – poče se Derviš svađati sa S.
– Jesi, Derviše! Pogledaj istini u oba oka. I ne skreći s teme, a tema je nadutost. O nadmenosti ćemo kod kuće.
– Koliko dnevno popijete piva? – upita doktorica.
– Zavisi kol’ko para imam, što pitaš?
– Alkohol je uzročnik nadutosti.
– Nije! On pije otkad zna za sebe, a oduvijek je znao za sebe, jer je posebičan. Naduvljava se tek nekoliko dana, zato je uzrok nešto drugo.
– Prestanite pit’.
– Ja tebe nisam pit’o š’čim trebam prestat’ nego šta trebam počet’. Meni lično pive ne smetaju. Doduše ako popijem tri dvolitrenjače malo mi se vrtoglava u glavi, al’ s tim sam naučio deverat’.
Stigoše oni na odredište. Kona izađe da dočeka doktoricu. Zeničanke je privoliše da ostane na kafi, pa zasjedoše za sto napolju.
– Da vas nešto pitam za anginu pektoris. Moj brat je ima pa sam…
– Ne pitaj je ništa! – frknu Derviš – Ista je k’o i svi doktori, samo trubi:”Prestat’ pit’, prestat’ pit!”
– E, nećemo joj ispunit’ želju da je još tolika! – dobaci S. – Nismo mi njene zlatne ribice. Ja, ja!
