Hamdija Dervišbegović Derviš se na uranak nacrtao pred S. vratima praznih ruku.- Otkud ti, rođo Derviše, da baneš praznih ruku? – zabezeknuto će S.
– Pristavi nam jednu, pa da ti ispričam muke moje! – očajno će Derviš.
Zeničanke, koje piju kafu napolju, su se na pomen riječi muke prikučile blizu S. ogradi da im ne bi šta promaklo. S. izađe sa džezvom i šoljama i poče negodovati, jer nikad sa Dervišom ne sjedi bez alkohola.
– Da čujem!
– Dragi moj S., dobio sam triper.
– Triper?!
– Triperčinu. Sav se pogurim kad pomislim samo na njega i odma me počne bolit’ i ono što me ne boli nikad. Uz triper alkohol ne ide, jer…
– Od žena ne možeš ništa gore ni dobit’!
– Vala baš! – očajno će Derviš – Muka me spopala, jer ja više nisam u godinama da se nosim s otim, zdravlje mi ionako nije najbolje.
– Nije valjda da si kakoj platio da ti… – upita S.
– Ma kakvi, ne trošim ja na ote gluposti, ja sam njega dobio džaba, a sve što je džaba čovjeka samo može koštat’ zdravlja.
– Istina živa! Neću ulazit’ u detalje.
– Nije te stid javno se falit’?! – frknu Zeničanka.
– Kakvo faljenje i bakrači, ja samo prepričavam svoju muku.
– Sam si kriv. Što si tražio, to si i dobio.
– Tako je, sam sam kriv. Da se nisam žalio što mi je sve zaraslo, ne bi mi ga ni donijela.
– Derviše, šta ti je zaraslo?
– Sve oko ograde, a znaš kol’ko u mene ima ograde. I sestra mi donese triper da s njim kosim. Metneš ga na leđa k’o rusak, a on težak k’o tuč, sav se pogurim, još ga ne znam ni upalit’. Ja kont’o da ona koga angažuje da nam kosi, a ona upregni mene, kukavna mi majka.
– Dragi Derviše, oto se ne zove triper već trimer, jadan ne bio.
– Ma isto je to.
– Derviše – puče S. – sad ću ja tebi napisat’ na ruci ispravnu riječ, ponavljaj je do kuće da naučiš.
S. zapisa “trimer” velikim, štampanim slovima na Dervišovoj podlaktici.
– Derviše, ti da si pametan ti bi razglasio da iznajmljuješ trimeraš, tura dvije marke. Ima ljudi koji ga nemaju i kojima je potreban, a tebi nek istrimeriše oko ograde neko kome ćeš ga džaba iznajmit’.
– Misliš da ga iznajmljujem k’o što se iznajmljuju vjenčanice?
– Upravo tako, samo mnogo bolje, jer se vjenčava samo jednom il’ eventualno dvaput u životu, a trimerisat’ se mora cijelo ljeto, jer trava raste stalno.
– Dragi S., kako si ti pametan. Kako to meni nije palo na um?
– Zato što si paničar i zato što si drčan. Moraš sve laganini vako k’o ja. Ti unaprijed oplakuješ svoja leđa umjesto da se usmjeriš na traženje drugih leđa koja ćeš adekvatno poturit’ đe zatreba. To kad skontaš, život će ti bit’ bajka.
